Presudom Višeg suda u Negotinu Kž 102/14 od 14.11.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog V.R. a presuda Osnovnog suda u Negotinu K br.500/12 od 05.05.2014. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog V.R., advokat M.L., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da se presude pobijaju i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da preinači u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu presudu, ili samo drugostepenu presudu.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.R. je neosnovan.

Branilac okrivljenog V.R. u zahtevu navodi da je drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, jer je u postupku učestvovala sudija D.S. koja je po sili zakona morala biti izuzeta jer je učestvovala u prvostepenom postupku. U zahtevu za zaštitu zakonitosti se dalje navodi da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je našao da se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela iz člana 234. stav 2. KZ, jer se, prema navodima zahteva u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela iz člana 234. stav 1, za koje delo je u međuvremenu s obzirom na zaprećenu kaznu nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a na koj način se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. stav 2. ZKP.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP, propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sudija D.S. bila predsednik veća Višeg suda u Negotinu, koje je donelo presudu Kž 102/14 od 14.11.2014. godine, kao i da je postupala u svojstvu predsednika veća tokom prvostepenog postupka ali da nije učestvovala u donošenju meritorne odluke.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda imajući u vidu da sudija D.S. u ovom krivičnom postupku nije postupala kao sudija za prethodni postupak, nije odlučivala o potvrđivanju optužnice niti je učestvovala u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, u konkretnom slučaju nisu postojali razlozi za njeno izuzeće u smislu člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP, kako se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.R. ukazuje, pa njenim učešćem u donošenju drugostepene odluke, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP.

Navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.R. kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, ove navode branilac okrivljenog V.R. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. st. 1 i 5. KZ za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                               Dragiša Đorđević, s.r.