.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 174/2016
08.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.G., zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata N.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 25/15 od 28.05.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 929/15 od 27.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 08.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 25/15 od 28.05.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 929/15 od 27.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K 25/15 od 28.05.2015. godine okrivljeni S.G. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, dok je oštećena LJ.R. radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu, a troškovi krivičnog postupka pali su na teret budžetskih sredstava suda na osnovu odredbe člana 264. stav 4. ZKP.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 929/15 od 27.10.2015. godine odbijene su, kao neosnovane, žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu te žalba branilaca okrivljenog S.G. i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K 25/15 od 28.05.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog S.G., advokat N.L. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti navodeći da je osnov zahteva odredba člana 485. ZKP, te da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona, odredbe člana 14. KZ, odredbe člana 178. KZ, odredbe člana 16. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da ukine drugostepenu presudu Kž1 929/15 od 27.10.2015. godine i predmet vrati na ponovno suđenje Apelacionom sudu u Beogradu ili da ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu i preinači presudu Višeg suda u Beogradu K 25/15 od 28.05.2015. godine i okrivljenog S.G. oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.G., advokata N.L., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca.
Podnetim zahtevom, branioca okrivljenog, advokata N.L. se ukazuje: na povredu odredbe člana 14. KZ (kojom je propisan pojam krivičnog dela) uz obrazloženje da ni jednim izvedenim dokazom nije utvrđeno da je okrivljeni S.G. preduzeo makar jednu radnju koja mu je optužnicom javnog tužioca stavljena na teret; na povredu odredbe člana 16. ZKP (koja se odnosi na ocenu dokaza i utvrđivanje činjenica) navodima da je sud osuđujuću presudu zasnovao na iskazu oštećene LJ.R., koji je prema nalazu veštaka neuropsihijatara kompromitovan. Pored toga, zahtevom se vrši sopstvena pojedinačna analiza i ocena izvedenih dokaza i odbrane okrivljenog.
Međutim, kako se iznetim navodima u zahtevu suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredbu člana 440. ZKP, što ne spada u krug povreda zbog kojih je moguće pobijati pravnosnažne presude zahtevom za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca, zahtev je odbačen kao nedozvoljen.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
