Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 427/24 od 26.08.2024. godine delimičnim usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu, okrivljenog Aleksandra Aleksića i njegovih branilaca i branioca okrivljenog Jovice Milosavljevića, preinačena je presuda Višeg suda u Kruševcu K 9/23 od 19.02.2024. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji-kazni i meri bezbednosti, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog Aleksandra Aleksića, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246a stav 2. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 28.10.2021. godine do 23.11.2022. godine i od 13.12.2022. godine do 25.04.2023. godine kao i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrana napuštanja stana uz primenu mere elektronskog nadzora od 25.04.2023. godine do 11.09.2023. godine, dok je okrivljenog Jovicu Milosavljevića, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246a stav 2. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 28.10.2021. godine do 23.11.2022. godine. Istom presudom, okrivljenima je na osnovu člana 246. stav 8. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to 998,30 grama paracetamola u mešavini sa kofeinom, dok su u ostalom delu žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu i branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Aleksandra Aleksića, i to:

- advokat Dejan Jovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude ili drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili apelacionom sudu,

- advokat Aleksandar Zarić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 428. stav 2. tačka 1) i stav 2. tačka 3) ZKP i „povrede krivičnog zakona“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Aleksandra Aleksića osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude, „izdvoji nezakonito pribavljene dokaze i vrati predmet na ponovno odlučivanje“,

- advokat Vojkan Milićević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 428. stav 2. tačka 1) ZKP i „povrede krivičnog zakona“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Aleksandra Aleksića osloboditi od optužbe ili okrivljenog Aleksandra Aleskića oglasi krivim zbog „krivičnog dela iz člana 426a stav 1. KZ i izrekne znatno blažu krivičnu sankciju“ ili ukine pobijane presude, „izdvoji nezakonito pribavaljene dokaze i vrati predmet na ponovno odlučivanje“.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokata Aleksandra Zarića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokata Aleksandra Zarića je neosnovan, dok su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokata Dejana Jovanovića i advokata Vojkana Milićevića, nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokat Aleksandar Zarić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Kao nezakonite dokaze, na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati, branilac označava službene beleške PU Kruševac od 27.10.2021. godine i 28.10.2021. godine, koje su, prema stavu odbrane, proistekle iz nezakonitih radnji policije-posebne dokazne radnje „tajno praćenje“, koja je sprovedena suprotno članovima 171. 172. i 173. ZKP, jer u konkretnom slučaju nije postojala naredba suda o tajnom praćenju i snimanju.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, pre svega se neosnovano ističe da je policija sprovedela posebnu dokaznu radnju tajno praćenje i snimanje iz člana 171. ZKP, s obzirom na to da je, po oceni ovog suda, policija u konkretnom slučaju zakonito preduzela radnje u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, koja policiji omogućavaju da radi otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez bilo čijeg posebnog naloga, preduzima potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, tako da za preduzimanje tih radnji nije bila potrebna naredba o trajnom praćenju i snimanju iz člana 172. ZKP.

Naime, Vrhovni sud nalazi, da je policija, u konkretnom slučaju, preduzela policijske mere i radnje-policijsko opažanje i opserviranje, koje se vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica, na šta je ovlašćena u smislu člana 47. stav 2. tačka 3. i člana 50. stav 2. Zakona o policiji, a što pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi. Povodom tih okolnosti, tokom ovog krivičnog postupka ispitani su kao svedoci policijski službenici PU ..., AA, BB, VV, GG i DD, koji su u svojim iskazima opisali mere i radnje koje su u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima preduzeli, a o kojima su, u smislu člana 232. stav 5. i 286. stav 2. ZKP, sačinili službene beleške, i o preduzetim merama i radnjama obavestili javnog tužioca, u skladu sa članom 286. stav 4. ZKP.

Shodno tome, službene beleške PU Kruševac od 27.10.2021. godine i 28.10.2021. godine, čiju zakonitost branilac osporava, a u koje je sud kao u isprave izvršio uvid na glavnom pretresu i iz njih utvrdio samo konstatovane objektivne okolnosti vezane za preduzete radnje koje su u skladu sa zakonskim ovlašćenjima preduzeli prethodno ispitani policijski službenici, podobne su da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku, imajući u vidu da njihova verodostojnost nije osporena i da ne sadrže obaveštenja koja bi ih u smislu člana 237. stav 1. i 2. ZKP činila nezakonitim dokazom.

Ističući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokat Aleksandar Zarić, kao nezakonite dokaze označava i „zapisnike o uviđaju od 29.10.2021. godine i 29.09.2021. godine“, koji su, prema navodima zahteva, nezakoniti jer su preduzeti bez prisustva javnog tužioca i branioca.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz zapisnika o uviđaju Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu Ktr 1184/21 proizilazi da je javni tužilac Miodrag Surla, preduzeo uviđaj mesta koji je započeo dana 28.10.2021. godine u 17,15 časova, a nastavljen i dovršen narednog dana, odnosno 29.10.2021. godine, i to u vremenskom periodu od 12,15 časova do 13,30 časova. Ovoj dokaznoj radnji, tokom koje je obavljeno fotografisanje i snimanje lica mesta, dana 29.10.2021. godine, pored javnog tužioca, prisustvovao je i branilac okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokat Vojkan Milićević, čije prisustvo je, uz ostala prisutna službena lica PU Kruševac, konstatovano u predmetnom zapisniku, u kom je evidentno, usled tehničke greške pri kucanju, u zaglavlju pogrešno označen datum započinjanja uviđaja („28.10.2020. godine“), a na strani drugoj datum nastavka uviđaja („29.09.2021. godine“), koji datumi su u ostalim navodima zapisnika ispravno uneti.

Prema nalaženju ovog suda, zapisnik o uviđaju Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu Ktr 1184/21, koji sadrži opis podataka bitnih za tok i sadržinu uviđaja mesta obavljenog 28.10.2021. godine i 29.10.2021. godine, i opis izuzetih tragova krivičnog dela, sačinjen je od strane nadležnog javnog tužioca u skladu sa odredbama člana 133. i 136. ZKP, kojima su propisani uslovi za preduzimanje ove dokazne radnje, pa stoga ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Aleksića da je uviđaj obavljen bez prisustva javnog tužioca niti njegovi navodi da se u spisima predmeta ne nalazi fotodokumentacija i video snimak sačinjen tokom uviđaja, obzirom da su spisima predmeta združena dva CD-a sa fotodokumentacijom i video snimkom uviđaja, u koje je sud izvršio uvid tokom dokaznog postupka.

Imajući u vidu da je uviđaj, u konkretnom slučaju, obavljen u skladu sa odredbama člana 133. i 136. ZKP, od strane nadležnog javnog tužioca, dakle u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, o čemu je sačinjen zapisnik, u skladu sa odredbom člana 233. stav 3. ZKP, to Vrhovni sud nalazi da je zapisnik o uviđaju, zakonit dokaz. Pri tome činjenica da branilac okrivljenog Aleksandra Aleksića nije prisustvovao uviđaju 28.10.2021. godine, već samo njegovom nastavku od 29.10.2021. godine, ovaj dokaz ne čini nezakonitim obzirom da je odredbom člana 300. stav 3. ZKP, predviđena samo mogućnost da branilac može prisustvovati uviđaju, a ne i obaveza.

Kao nezakonit dokaz, branilac okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokat Aleksandar Zarić, u zahtevu navodi nalaz i mišljenje Zavoda za sudsku medicinu u Nišu od 25.11.2021. godine koje je sud prihvatio, iako Zavod u vreme DNK veštačenja biloških tragova nije imao akreditaciju za veštačenje spornih uzoraka, već je ovu akreditaciju dobio tek u julu mesecu 2022. godine, pa je samim tim ovaj dokaz morao biti izdvojen iz spisa predmeta jer je veštačenje obavila neakreditovana ustanova.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud, prihvatajući razloge date na strani 7. u stavu četvrtom i na strani 8. u stavu prvom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokat Aleksandar Zarić, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, obzirom da „povredu krivičnog zakona“, koju u zahtevu ne numeriše, obrazlaže iznošenjem sopstvene ocene dokaza na osnovu koje izvodi zaključak da u radnjama okrivljenog nema obeležja krivičnog dela iz člana 246a stav 2. KZ za koje je oglašen krivim, već eventualno krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ.

Međutim, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao u njihovo razmatranje.

Vrhovni sud nije razmatrao zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokata Dejana Jovanovića i advokata Vojkana Milićevića, nalazeći da su podneti od strane neovlašćenih lica.

Odredbom člana 483. stav 3. ZKP propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 71. tačka 5) ZKP propisano je da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, a odredbom člana 72. tačka 1) ZKP propisano je da je branilac dužan da podnese organu postupka punomoćje, bez odlaganja.

Iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti ali da to može učiniti isključivo preko branioca što podrazumeva da branilac dostavi sudu punomoćje za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

U konkretnom slučaju, uz zahteve za zaštitu zakonitosti advokata Dejana Jovanovića i advokata Vojkana Milićevića nisu dostavljena punomoćja kojima ih okrivljeni Aleksandar Aleksić ovlašćuje da podnesu ovaj vanredni pravni lek niti se takva punomoćja nalaze u spisima predmeta, pa Vrhovni sud nalazi da su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti od strane neovlašćenih lica.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokata Aleksandra Zarića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav. 1 i 2.ZKP, odbio zahtev, dok je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca ovog okrivljenog, advokata Dejana Jovanovića i advokata Vojkana Milićevića, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP, odbacio kao nedozvoljene.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković