Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih AA i BB, advokat Ivica Kostić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači, a okrivljene oslobodi od optužbe i odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda do 28.02.2023. godine, a od tog momenta da padaju na teret privatnog tužioca ili da pobijane presude preinači, tako da odbije optužbu u celosti ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, odnodno da su povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Ovako označenu povredu branilac obrazlaže navodima da nakon što je Osnovni javni tužilac u Vranju odustao od optužnog predloga za krivično delo laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, oštećeni VV je podneskom od 08.03.2023. godine preuzeo krivično gonjenje, pri čemu je sud optužni predlog Osnovnog javnog tužioca smatrao privatnom krivičnom tužbom privatnog tužioca, zanemarujući činjenicu da je protekao rok za podnošenje privatne tužbe sudu od 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za okrivljenog i krivično delo, pa je samim tim prvostepeni sud nakon odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja postupak vodio bez zahteva ovlašćenog tužioca, što pobijanu presudu čini nezakonitom.

Po oceni Vrhovnog suda izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih nisu osnovani, jer je odbrana iste isticala i u žalbi na prvostepenu presudu i koji su već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud na strani 3. pasus 2, 3, 4 i 5 obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge koje ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je ožalbenom presudom optužba prekoračena. Branilac u zahtevu navodi da je nesporno da postoji razlika u pogledu činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog predloga i prvostepene osuđujuće presude. Ova razlika se ogleda u tome da su iz izreke prvostepene presude izostavljene reči „sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši“, zatim da su okrivljeni postupali „po prethodnom dogovoru“, kao i da je izostavljeno „pesnicom desne ruke“, a u presudi stoji da je okrivljeni AA „rukama udarao oštećenog“, kao i da su ga šutirali nogama na kojima su nosili patike „sa mekim đonom“, a ne kako je to prethodno bilo navedeno sa tvrdim đonom, a koje činjenice se ne utvrđuju ni iz iskaza svedoka GG, niti iz reprodukcije video zapisa sa nadzorne kamere, te je po sopstvenom shvatanju sud vršio izmenu činjeničnog opisa, čime je narušio objektivni identitet optužbe i presude i time učinio povredu zakona.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani i isti su isticani i u žalbi branioca okrivljenih izjavljenoj protiv prvostepene presude i već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 4, pasus 1 obrazloženja presude, koje ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković