Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 98/24 od 10.05.2024. godine, usvajanjem žalbe VJT u Pirotu preinačena je presuda Višeg suda u Pirotu K 20/21 od 18.02.2022. godine, pa su okrivljeni AA, BB i VV oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 6 (šest) meseci, koje će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuju, bez primene elektronskog nadzora, koje prostorije ne smeju napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da okrivljeni ostatak kazne izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Istom presudom, okrivljeni AA, BB i VV su obavezani da sudu na ime paušala plate iznos od po 5.000,00 dinara u roku od 30 dana od prijema presude, kao i da naknade troškove krivičnog postupka nastale pred prvostepenim sudom, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, a oštećena Opština Babušnica je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 12/24 od 15.10.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, BB i VV i drugostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Srđan Mitić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i povrede člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane pravnosnažne presude i okrivljenog AA, oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog BB, advokat Bojan Rajković, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane pravnosnažne presude i okrivljenog BB, oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog VV, advokat Bojan Jonović, iz razloga predviđenih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenog VV oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, nema propisan sadržaj, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV, je nedozvoljen.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srđana Mitića u radnjama okrivljenog ne stiču se zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. Krivičnog zakonika. Time što su radnje okrivljenog kvalifikovane kao krivično delo iz člana 359. stav 3. Krivičnog zakonika, na okrivljenog je, prema stavu branioca, primenjen nepovoljniji zakon, imajući u vidu da je u odnosu na radnju izvršenja koja je okrivljenom stavljena na teret, bilo nužno primeniti odredbu člana 9. Zakona o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru (Sl. glasnik 31/2009) u odnosu na koju je, prema zaprećenoj kazni, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, s obzirom da je okrivljeni kao ... Opštine Babušnica, dakle kao izabrano lice u jedinici lokalne smouprave, suprotno navedenom zakonu dao nalog za isplatu dela plate u nameri da sebi ili drugom pribavi imovinsku korist, u vreme primene tog zakona. Pri tome okolnost što je navedeni zakon važio od 30.04.2009. godine zaključno sa isplatom plate odnosno zarade za decembar 2009. godine, u konkretnom slučaju, kako to navodi branilac, ne utiče na njegovu primenu, s obzirom da kaznene odredbe ovog zakona, važe i kada je prestalo trajanje zabrane određene u njemu, sve do nastupanja zastarelosti gonjenja.

Ovi navodi kojima branilac ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, od strane Vrhovnog suda, su ocenjeni kao neosnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela propisano je da službeno lice ili odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, dok je stavom 3. istog člana predviđen kvalifikovan oblik ovog krivičnog dela, koji postoji ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, kada će se učinilac kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Iz izreke presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 98/24 od 10.05.2024. godine proizilazi, da je okrivljeni AA, u mestu označenom u izreci presude, u periodu od juna 2009. godine do 11.12.2009. godine, sa umišljajem, u stanju uračunljivosti, kao službeno lice – ... Opštine Babušnica, prekoračio svoj službeni položaj i pribavio sebi i drugim fizičkim licima imovinsku korist, tako što je izvršio isplatu naknade uz zaradu iz budžetskih planiranih sredstava namenjenih za socijalna davanja u ukupnom iznosu od 3.996.468,64 dinara, na taj način što je u navedenom periodu, na sednici opštinskog veća od 12.06.2009. godine radi izvršenja Zakona o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru (Sl. glasnik 31/2009), kojim se zabranjuje isplata bonusa, nagrada i dodataka, izuzev dodataka po osnovu minulog rada, rada noću, rada na dan praznika i prekovremenog rada i pripravnosti, a po jednoglasno usvojenom predlogu Odluke o privremenom smanjenju plata Opštinskog veća na toj sednici, sve do 11.12.2009. godine, svakog meseca, bez donetih pojedinačnih rešenja o priznavanju prava, potpisivao svim zaposlenima naloge za isplatu trećeg dela plate u formi solidarne pomoći, iako nije bilo podnetih zahteva zaposlenih sa priloženim dokazima o ispunjenosti uslova za socijalna davanja, niti je bilo nastupanja propisanih slučajeva i na taj način neosnovano priznao ostvarenje prava na solidarnu pomoć suprotno odredbi člana 48. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, kojom je predviđeno pravo zaposlenog na solidarnu pomoć u slučaja nastupanja slučajeva taksativno propisanih u tom članu, pa je tako isplatom sa konta 414419 – ostale pomoći zaposlenima, korišćenjem sredstava budžetske rezerve, sebi i zaposlenim radnicima pribavio korist u vidu naknade uz platu kao socijalna davanja i kao treći deo plate u visini od 30% od osnovne zarade, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Dakle, po oceni Vrhovnog suda, iz navedenog proizilazi da je okrivljeni AA, na opisani način, suprotno Zakonu o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru, kojim se zabranjuje isplata bonusa, nagrada i dodataka, izuzev dodataka po osnovu minulog rada, rada noću, rada na dan praznika i prekovremenog rada i pripravnosti, a po jednoglasno usvojenom predlogu Odluke o privremenom smanjenju plata Opštinskog veća, nastavio isplatu zaposlenima, u istom iznosu u kome su i do tada isplaćivani, s tim što su sredstva isplaćivana u vidu socijalnih davanja, bez donetih pojedinačnih rešenja o priznavanju prava na solidarnu pomoć.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci pravnosnažne presude proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koju je preduzeo okrivljeni, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se tiču uračunljivosti i direktnog umišljaja okrivljenog, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela, o čemu je u obrazloženju pobijanih presuda detaljne razloge dao Apelacioni sud u Nišu.

Pored ovoga, Vrhovni sud odgovarajući na navode zahteva po pitanju primene povoljnijeg zakona, nalazi da se pitanje primene blažeg zakona u krivičnom postupku u smislu člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika, odnosi na primenu blažeg zakona kojim se propisuju krivična dela, ukoliko je isti izmenjen od trenutka izvršenja krivičnog dela pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a ne na primenu nekog drugog zakona, kojim je propisano kažnjavanje učinioca, jer se u tom slučaju radi o drugoj vrsti postupka, na koji se ne može primeniti krivični zakon, već se primenjuju odredbe nekog drugog zakona.

Kako opisane radnje koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, a kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, to su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, advokata Srđana Mitića, kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i u vezi sa tim na apsolutnu zastarelost krivičnog gonjenja, ocenjeni kao neosnovani.

S obzirom na to, da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao u ocenu navoda branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede odredbe člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, zbog povrede prava poštovanja pravne sigurnosti.

Kada su u pitanju zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB i VV, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu II i III izreke presude, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U podnetom zahtevu branilac okrivljenog BB, advokat Bojan Rajković samo formalno, kao razloge podnošenja zahteva, ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca dozvoljeno, ali kako navedene povrede zakona, suprotno odredbi člana 484. ZKP, nisu obrazložene, a Vrhovni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, i nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, podneti zahtev je u odnosu na ove povrede zakona odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Pored ovoga, branilac okrivljenog BB u podnetom zahtevu ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, dok se ostali navodi zahteva ovog branioca, svode na osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim pravnosnažnim presudama (član 440. ZKP). Branilac okrivljenog BB povredu zakona na štetu okrivljenog, vidi kao posledicu propusta suda da utvrdi odlučne činjenice, te s tim u vezi, polemišući sa nalazom i mišljenjem Gradskog zavoda za veštačenja, uz citiranje pojedinih zakonskih odredbi Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o pravobranilaštvu, te dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, kao i sopstveno viđenje činjenica koje iz njih proizilaze, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda, negira postojanje obeležja krivičnog dela iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni BB, oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi (član 440.ZKP), to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog BB, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

I branilac okrivljenog VV, advokat Bojan Jonović, ističući odredbu opšteg karaktera iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti suštinski podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, osporavanjem razloga presude Apelacionog suda u Nišu Kž3 12/24 od 15.10.2024. godine i zbog povrede odredbe člana 440. ZKP, (koja povreda proizilazi iz navoda branioca kojima osporava pravilnost ocene izvedenih dokaza, posebno nalaza i mišljenja Gradskog zavoda za veštačenja i iznošenjem, pre svega, sopstvene analize subjektivnog odnosa okrivljenog VV prema učinjenom krivičnom delu, ali i sopstvenog viđenja činjenica koje proizilaze iz izvedenih dokaza, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda), pa kako povrede navedenih odredbi - iz člana 440. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to je isti, od strane Vrhovnog suda, odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku u stavu I doneo na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u stavu II na osnovu odredbi članova 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP, a u stavu III, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                            Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković