Stavom II iste presude okrivljeni N.M. je na osnovu odredbe član 355. stav 1. tačka 2. ZKP-a, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo protivzakonito posredovanje iz člana 366. stav 1. KZ jer nije dokazano da je učinio delo za koje je optužen.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 4010/13 od 16.12.2014. godine delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Negotinu tako što je preinačena prvostepena presuda u osuđujućem delu opisanom u stavu I izreke, u pogledu odluke o kazni tako što su okrivljeni N.M. za krivično delo iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ a okrivljeni G.I. zbog krivičnog dela iz člana 367. stav 1. u vezi člana 35. KZ, za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osuđeni i to okrivljeni N.M. na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 22.09. do 22.11.2011. godine, a okrivljeni G.I. na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Negotinu u preostalom delu kao i žalba branioca okrivljenih, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih N.M. i G.I., adv. M.L., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačke 8), 9), 10) i 11) i stav 2. tačke 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude ili pak samo drugostepenu presudu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih N.M. i G.I., adv. M.L., Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP-a), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih N.M. i G.I., adv. M.L., u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1 tačka 8) i stav 2. tačka 1) ZKP-a je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Odredbom člana 604. ZKP-a propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku važećeg u vreme kada su procesne radnje preduzete („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/10).

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti u odnosu na okrivljenog N.M. navodi da je pravnosnažna presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a jer se zasniva na dokazima na kojima se, prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ne može zasnivati.

S`tim u vezi u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ističe da sud nije mogao da sasluša M.R. kao svedoka već jedino i isključivo kao okrivljenog, s`obzirom da je protiv njega već bio pokrenut drugi krivični postupak, pa je iz tih razloga njegov iskaz u svojstvu svedoka morao biti izdvojen iz spisa predmeta.

Nasuprot iznetim navodima Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažna presuda nije doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, a iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta - zapisnika o glavnom pretresu K. br. 37/10 od 16.07.2010. godine proizilazi da je M.R. u konkretnom krivičnom postupku saslušan u svojstvu svedoka, uz prethodnu pouku i upozorenje u smislu člana 102. stav 2. tada važećeg ZKP-a, što njegov iskaz čini validnim dokazom u smislu načina pribavljanja. To što je protiv svedoka podneta krivična prijava i vodi se krivični postupak koji nije spojen sa predmetnim krivičnim postupkom, nije smetnja njegovom svedočenju, pa iskaz ovog svedoka ne sadrži formalne nedostatke zbog kojih bi se mogao smatrati nezakonitim dokazom. Sadržinu iskaza ovog svedoka sud je cenio u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, zbog čega su u potpunosti neosnovani navodi branioca da je iskaz svedoka M.R. nezakonit dokaz na kome se nije mogla zasnivati presuda.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih kao nezakonit dokaz navodi i transkripte snimljenih telefonskih razgovora između okrivljenih N.M. i svedoka M.R. koji su po stavu branioca pribavljeni suprotno zakonskim odredbama, pa su i oni morali biti izdvojeni iz spisa predmeta.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode zahteva ocenjuje neosnovanim, jer je, a kako to proizilazi iz spisa predmeta, naredba Kri. pov. 1/2009 od 28.04.2009. godine kojom je odobrena primena mere - nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje lica, doneta u skladu sa odredbom člana 232. tada važećeg ZKP-a („Službeni list SRJ“, br. 70/2001, 68/2002 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 49/2007, 20/2009- dr. zakon). Naredba je protiv okrivljenog N.M. doneta nakon podnošenja krivične prijave za iste radnje zbog kojih je mera i određena, pa je u vreme kada su radnje predmetnog krivičnog dela izvršene prema okrivljenom postojala zakonita naredba za snimanje telefonskih i drugih razgovora, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita.

Pošto se materijal prikupljen ovom merom odnosio i na nove radnje koje je okrivljeni preduzimao, taj materijal se mogao koristiti u krivičnom postupku shodno odredbi člana 504z ZKP-a („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009) koji je važio u vreme izvođenja ovog dokaza, jer se odnosio na krivično delo primanje mita koje spada u krivična dela korupcije predviđena odredbom člana 504a istog Zakonika o krivičnom postupku.

Nadalje, branilac okrivljenih neosnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP-a ukazivanjem da presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, time što sud nije naveo razloge zbog čega nije odlučio i o krivičnom delu falsifikovanje službene isprave koje je okrivljenom N.M. optužbom stavljeno na teret.

Ovo s`toga, što je optužnica Višeg javnog tužioca u Negotinu Kt br. 59/09 od 15.04.2010. godine, izmenjena na glavnom pretresu 14.12.2012. godine, tako da je okrivljenom N.M. stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 61. KZ zbog kojeg dela je i osuđen pravnosnažnom presudom. Prema tome, izreka presude je identična sa izmenjenom optužnicom, pa su neosnovani navodi zahteva da predmet optuženja presudom nije rešen.

Što se tiče navoda zahteva, branioca okrivljenih koji se odnose na povrede odredbi člana 438. stav 1. tačka 9), 10) i 11) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP-a Vrhovni kasacioni sud nalazi da su isti nedozvoljeni iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 485. stav 1. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011), propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP-a), pa je između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a kao razlog predviđena povreda zakona.

U članu 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog nabrojanih povreda tog Zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a), učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenih N.M. i G.I. u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog za podnošenje zahteva navodi još i povrede zakona u odnosu na okrivljenog N.M. iz člana 438. stav 1. tačke 9), 10) i 11) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP-a učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome branilac okrivljenih, samo formalno označava i povrede zakona iz člana 438. stav 1 tačke 9) i 10) ZKP-a, koje predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, ali iste ne obrazlaže, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih u tom delu a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u odnosu na okrivljenog G.I. se ističe da činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno jer isti-okrivljeni nije izvršio predmetno krivično delo obzirom da radnje pomaganja u izvršenju krivičnog dela primanja mita ni jednim izvedenim dokazom nisu potkrepljene čime praktično ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Međutim, kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca i u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 490. i 491. stav 1. ZKP-a, odbio zahtev kao neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i stav 2. tačka 1) ZKP-a, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a, odbacio zahtev kao nedozvoljen u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačke 9), 10) i 11) i stav 2. tačke 2) i 3) ZKP-a i odlučio kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                    Vesko Krstajić, s.r.