Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA - advokat Obrad Popovac i advokat Jovica Šošić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da su zahtev podneli zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA „osloboditi krivice“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da se radnje okrivljenog ne mogu kvalifikovati kao radnje izvršenja krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, obzirom da predmet izvršenja ovog krivičnog dela mora biti lažna isprava ili originalna isprava sa neistinitim podatkom, a u konkretnom slučaju predmetna isprava niti je lažna, niti je u sebi imala bilo kakav neistinit podatak, a zbog čega se prema stavu branilaca okrivljenog u njegovim radnjama stiču obeležja prekršaja iz člana 50. stav 1. tačka 2. Zakona o putnim ispravama, jer se okrivljeni u konkretnom slučaju tuđom putnom ispravom poslužio kao svojom, što predstavlja obeležje prekršaja, a ne krivičnog dela.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Prekršaj iz člana 50. stav 1. tačka 2. Zakona o putnim ispravama čini onaj ko svoju putnu ispravu da drugome da se njom posluži ili se tuđom putnom ispravom posluži kao svojom.

Dakle, navedeni zakon ne propisuje dovođenje u zabludu službenog lica pogranične policije da u javnoj ispravi overi štogod neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, a u konkretnom slučaju iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom doveo u zabludu službeno lice pogranične policije da u javnoj ispravi overi štogod neistinito na taj način što se na drumskom graničnom prelazu Horgoš pri izlazu iz Republike Srbije legitimisao tuđom putnom ispravom Republike Srbije koja glasi na ime BB, a koja putna isprava je bila overena na stranici jedan izlaznim pečatom broj 116 sa datumom od 08.09.2016. godine, a što predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljeni i oglašen krivim.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o prekršaju, a ne o krivičnom delu, te da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                              Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić