Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br.257/15 od 13.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Z.Đ. – advokata V.P., a presuda Osnovnog suda u Ubu K br.275/13 od 03.06.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.Đ. – advokat V.P., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) ne navodeći konkretno o kojoj povredi se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog Z.Đ., neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. U vezi sa ovom povredom u zahtevu se navodi da je prvostepeni sud prekoračio optužbu, obzirom da je privatnom krivičnom tužbom okrivljenom stavljeno na teret da je prvo gurnuo privatnog tužioca, a zatim ga, kada je pao, pesnicama udarao svuda po telu, nanevši mu na taj način lake telesne povrede u vidu otoka levog skočnog zgloba i kontuzije na temenom delu glave, dok je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni napao privatnog tužioca uhvativši ga rukom u predelu grudi, a zatim ga odgurnuo, usled čega je privatni tužilac pao na zemlju i tom prilikom zadobio laku telesnu povredu u vidu nagnječine skočnog zgloba.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Ovo stoga što je istu povredu zakona branilac neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ovaj žalbeni navod neosnovanim i o tome na strani 2 obrazloženja izneo u svemu jasne razloge, koje i Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Stoga je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 491. ZKP.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

U ostalom delu, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona, a s tim u vezi navodi da nijedan od saslušanih svedoka nije potvrdio navode privatne krivične tužbe, da je privatni tužilac kritičnom prilikom bio u alkoholisanom stanju i da je povrede koje su mu konstatovane u izveštaju ZC Valjevo od 17.04.2012. godine mogao zadobiti na drugim mestima, da je nelogično, obzirom da se kritični događaj odigrao 15.04.2012. godine, da se privatni tužilac javi na pregled dva dana kasnije – 17.04.2012. godine, kao i da je izveštaj ZC Valjevo od 17.04.2012. godine, u kom se navodi da je privatni tužilac zadobio povrede tri dana ranije, protivan nalazu i mišljenju sudskog veštaka.

Iz izloženog, jasno proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, a iz kojih razloga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                     Vesko Krstajić, s.r.