Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mirko Kadović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i u celini preinači pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe i obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na šest presuda Prekršajnog suda u Preševu od 17.08.2011. godine, na kojima se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati i bez kojih presuda okrivljeni očigledno ne bi bio oglašen krivim. Ovo iz razloga jer su, prema navodima branioca, navedene presude donete u postupcima u kojima su okrivljenima povređena prava na odbranu, prava na pravično suđenje, prava na upotrebu jezika koji okrivljeni razumeju i da su te presude same po sebi i po načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom RS, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, te da se nijedna činjenica iz tih presuda ne može utvrđivati.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Naime, iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, budući da je sud iz navedenih pravnosnažnih prekršajnih presuda samo utvrdio identitet lica - migranata, bliže navedenih u izreci prvostepene presude, njihova imena, prezimena, datume rođenja i državljanstvo, na šta je svakako ovlašćen (strana 4., poslednji stav obrazloženja drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, međutim istu obrazlaže isticanjem da je u konkretnom postupku sudija koja je prilikom donošenja drugostepene presude postupala kao predsednik veća, u drugom krivičnom postupku koji se vodio protiv ovog okrivljenog, takođe kao predsednik veća, donela presudu kojom je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 33 godine, koju okrivljeni i dalje izdržava, zbog čega je prema navodima zahteva, kod imenovane sudije prilikom odlučivanja u ovom postupku postojalo predubeđenje da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo i ista je morala biti izuzeta. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima ne ukazuje se na neku od procesnih situacija predviđenih propisanih odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, već se samo ukazuje na postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg predsednika veća u drugostepenom postupku i predstavljaju povredu člana 37. stav 2. ZKP.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, međutim istaknutu povredu obrazlaže navodima kojima se osporavaju zaključci suda u pogledu ispunjenosti uslova da okrivljeni AA bude oslobođen obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka, čime zapravo ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu člana 440. ZKP.

Kako povrede člana 37. stav 2. i člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                               Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić