Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s obzirom da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o prepoznavanju sačinjen od strane Policijske uprave u Kikindi, PS Kanjiža KU 1534/19 od 08.11.2019. godine i prateću fotodokumentaciju, navodeći da se nezakonitost ogleda u činjenici da je sudija za prethodni postupak usled obmane od strane Osnovnog javnog tužioca izdala saglasnost Kpp 229/19 za odvođenje okrivljenog u PS Kanjiža radi obavljanja dokazne radnje prepoznavanja u drugom predmetu, iako se okrivljeni nalazio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Subotici, po rešenju Osnovnog suda u Subotici od 15.10.2019. godine, jer se protiv njega vodio postupak pred Osnovnim sudom u Subotici, u kom postupku mu je izabrani branilac bio advokat Viktor Juhas Đurić, pri čemu je dokazna radnja prepoznavanja izvršena bez prethodnog obaveznog obaveštenja branioca okrivljenog, advokata Viktora Juhasa Đurića, shodno članu 300. ZKP, a okrivljeni Dimovič Bela nije upozoren na to da ima pravo da angažuje branioca po svom izboru, već mu je za branioca po službenoj dužnosti postavljen branilac advokat Eva Korponaić koja mu nije pružila delotvornu odbranu. Kao prevodilac određen je radnik policije, a ne sudski tumač, a okrivljeni nije potpisao zapisnik o prepoznavanju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, odredbama Zakonika o krivičnom postupku nije propisana obavezna odbrana prilikom preduzimanja dokazne radnje prepoznavanja, niti je odredbama člana 300. ZKP, kojima je regulisano prisustvo dokaznim radnjama, propisana obaveza obaveštavanja branioca o ovoj radnji, dok je članom 100. stav 3. ZKP propisano da se u predistražnom postupku i istrazi prepoznavanje lica obavlja u prisustvu javnog tužioca. U konkretnom slučaju, prema podacima u spisima predmeta i sadržini zapisnika o prepoznavanju Policijske uprave u Kikindi, PS Kanjiža KU 1534/19 od 08.11.2019. godine, dokazna radnja prepoznavanja je obavljena u predistražnom postupku na osnovu člana 100. ZKP u vezi člana 90. ZKP, a istoj je prisustvovao Javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Senti, Majlat Boris, kao i branilac okrivljenog, advokat Eva Korponaić, koja je i potpisala zapisnik.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da advokat Viktor Juhas Đurić u tom trenutku nije bio branilac okrivljenog u predmetu u vezi koga je vršeno prepoznavanje, već izabrani branilac istog okrivljenog u drugom predmetu, to neobaveštavanje advokata Viktora Juhasa Đurića o dokaznoj radnji prepoznavanja u ovom predmetu, ne čini ovaj dokaz nezakonitim.

Odredbom člana 100. ZKP propisano je da, ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njihove osobine koje je opisao, prepoznavanje će se obaviti u skladu sa članom 90. ovog Zakonika. Član 90. u stavu 1. ZKP propisuje da ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njegove osobine koje je opisao, pokazaće mu se to lice ili predmet zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ili predmetima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao.

Iz zapisnika o prepoznavanju Ku:1534/19 od 08.11.2019. godine proizilazi da je oštećeni BB, nakon što je dao opis lica koje je izvršilo krivično delo („..jedan visine oko 170 cm, srednje građe, kratke kose tamne boje, godine života između 40-45 godina..“) i nakon pokazivanja 5 lica sličnih osobina, sa sigurnošću od sto posto, potvrdio da je lice pod rednim brojem 1. (Dimovič Bela) izvršilac predmetnog krivičnog dela. Isti zapisnik je bez primedbe potpisan od strane okrivljenog Dimovič Bele kao i ostalih prisutnih lica.

Samim tim neosnovani su suprotni navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na nezakonitost načina i toka samog prepoznavanja.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao nezakonit dokaz na kome se zasniva osuđujuća presuda označava i zapisnik o saslušanju okrivljenog, a koji je po navodima branioca nezakonit zbog nesaopštavanja prava okrivljenom da sam sebi izabere branioca i neizjašnjenja okrivljenog da li će se tim svojim pravom i koristiti.

Ispitujući osnovanost iznetih navoda, Vrhovni sud je, nakon uvida u spise predmeta, utvrdio da je na zapisniku o saslušanju sačinjenom pred PU Kikinda, PS Kanjiža KU: 1320/19, KU: 1534/19, KU: 834/19, KU: 874/19 od 08.11.2019. godine okrivljeni poučen o svojim pravima u smislu člana 68. ZKP, da mu je postavljen branilac po službenoj dužnosti, advokat Eva Korponaić, sa kojom je imao poverljiv razgovor koji je trajao 10 minuta, te izjavio da će se braniti ćutanjem, a koji zapisnik je pročitan, na isti nije bilo primedbi i svi prisutni su ga potpisali.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

U konkretnom slučaju, s obzirom da se na zapisniku o saslušanju od 08.11.2019. godine okrivljeni branio ćutanjem, iz ovog zapisnika nije utvrđena ni jedna činjenica i na istom se pobijana presuda ni ne zasniva, te su suprotni navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

U pogledu navoda branioca da se nezakonitost zapisnika o prepoznavanju ogleda i u činjenici da je prevodilac sa mađarskog na srpski jezik bio radnik OKP PS Kanjiža, Vrhovni sud ocenjuje da se njima u suštini ukazuje da je okrivljenom uskraćeno pravo na upotrebu svog jezika, odnosno ukazuje se na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP.

Takođe, branilac ukazuje da je učinjena i povreda zakona iz člana 72. stav 1. tačka 2) ZKP, shodno kojoj je branilac dužan da pruži okrivljenom pomoć u odbrani stručno, savesno i blagovremeno, na taj način što okrivljenom nije bilo omogućeno da mu pri prepoznavanju obavljenom 08.11.2019. godine branilac pruži delotvornu odbranu, već je branilac po službenoj dužnosti postavljen bez saglasnosti okrivljenog Bele Dimovič koji se nije protivio da prevodilac bude kriminalistički policajac, niti se protivio održavanju prepoznavanja i načinu na koji je to obavljeno.

Branilac dalje ukazuje da, iako je odredbom člana 15. stav 2. ZKP propisano da je teret dokazivanja optužbe na javnom tužiocu, sud nesposobnost oštećenog, kao jedinog svedoka optužbe, da se na suđenju seti bilo čega o ranije obavljenom prepoznavanju, interpretira na štetu odbrane, te čini povredu zakona iz navedenog člana, a osim toga branilac navodi da je donošenjem pobijanih presuda učinjena povreda zakona iz člana 16. stav 5. ZKP jer je sud sumnju u pogledu pouzanosti iskaza oštećenog BB i obavljene dokazne radnje prepoznavanja morao rešiti u korist okrivljenog.

Takođe se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je povređeno i pravo na odbranu okrivljenog, s obzirom da je sud odbio dokazne predloge odbrane da se u svojstvu svedoka ispitaju službenici policije na okolnost da je oštećeni najpre izjavio da su počinioci imali maske na glavama, na koji način suštinski branilac ukazuje da je učinjena povreda zakona iz člana 395. ZKP.

Nadalje, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da protivno obavezi iz člana 419. stav 2. ZKP i člana 428. stav 8. ZKP shodno kojima je, na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima, sud bio dužan da izvede zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice i da pruži ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza, sud iskaz oštećenog smatra doslednim i bez kontradiktornosti, na koji način je učinio numerisane povrede zakona.

Osim toga, branilac navodi da je u pobijanim presudama sud naveo da prihvata iskaz oštećenog BB kao i obavljeno prepoznavanje ali ne navodi konkretno koja osoba iz iskaza oštećenog je AA, a koja Bela Dimovič, čime suštinski ukazuje da presuda nema razloge o odlučnim činjenicama i da je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti u kome branilac navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na zapisniku o prepoznavanju sačinjenom protivno članu 9. ZKP jer je isti pribavljen obmanom sudije za prethodni postupak od strane javnog tužioca, na koji način je i okrivljeni obmanut da učestvuje u prepoznavanju, branilac suštinski činjenično osporava okolnosti pod kojima se sprovela ova dokazna radnja. Pored toga branilac vrši analizu iskaza oštećenog BB, ukazuje na protivrečnosti u njegovom iskazu kada se izjašnjavao o izgledu učinilaca, kao i na činjenicu da je sudija za prethodni postupak obmanuta, te dozvolila prepoznavanje neznajući da je prilikom podnošenja krivične prijave oštećeni izjavio da su lica imala maske, čime suštinski činjenično osporava kvalitet i ukazuje na nedoslednosti u iskazu oštećenog u pogledu opisa izvršioca i okolnosti pod kojima je sudija dala saglasnost za prepoznavanje okrivljenog.

Napred iznetim navodima kojima se osporava ocena izvedenih dokaza i daje sopstvena ocena dokaza, pravnosnažne presude se pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz članova 15. stav 2.,16. stav 5., 72. stav 1. tačka 2), 395, 419. stav 2, 428. stav 8., 438. stav 1. tačka 5), 438. stav 2. tačka 2) ZKP i 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da su pobijanim presudama povređene odredbe člana 32. i člana 33. Ustava Republike Srbije jer je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje kao i pravo da bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti i pravu da sam sebi uzme branioca.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na učinjene povrede Ustava ali uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku kojom je utvrđena povreda ljudskih prava okrivljenog, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković