Oštećeni M.T.2, M.T.1, T.P. i J.J., radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni su na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 16Kž1 965/15 od 04.12.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Z.P. i presuda Osnovnog suda u Nišu 3K 1616/13 od 15.07.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Z.P., adv. G.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev u smislu navoda istog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. ZKP, ali ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP. Navedena povreda prema navodima zahteva je učinjena time što je sud pogrešno primenio zakon, tako što je okrivljenog oglasio krivim da je u odnosu na lake telesne povrede postupao sa eventualnim umišljajem a u odnosu na teške telesne povrede postupao iz nehata pa je pogrešno kvalifikovao radnje koje je preduzeo okrivljeni sa eventualnim umišljajem te da bi se u konkretnom slučaju radilo o krivičnom delu laka telesna povreda a ne o krivičnom delu iz oblasti saobraćaja, a ove navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Po nalaženju ovog suda iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Z.P. bio svestan da upravljajući vozilom, pod dejstvom alkohola u krvi od 1,29 promila, može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život i telo ljudi, pa je na ugrožavanje javnog saobraćaja i pristao olako držao da do istih neće doći i time ostvario osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ, te da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je u odnosu na osnovno krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja okrivljeni postupao sa eventualnim umišljajem, a da je nehatno postupao u odnosu na nastupanje teških telesnih povreda koje su proizašle iz ugrožavanja javnog saobraćaja i dovođenja u opasnost života i tela ljudi, pa su samim tim, radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravilno kvalifikovale kao krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, te su ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležaja krivičnog dela laka telesna povreda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog pobija pravnosnažne presude zbog odluke o krivičnoj sankciji.

Osnov ispitivanja zakonitosti pravnosnažne presude u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, povodom zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog, odnosno njegovog branioca (član 485. stav 4. ZKP) je samo povreda zakona u smislu člana 439. stav 1. tačka 3) ZKP, koja podrazumeva pre svega prekoračenje ovlašćenja koje sud ima po zakonu donoseći ovu odluku, a ne ocena suda o postojanju i značaj okolnosti koje su u smislu člana 54. stav 1. KZ od uticaja na odluku o vrsti i visini krivične sankcije. U obrazloženju podnetog zahteva, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se sastoji povreda zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, već se navodi da sud nije pravilno odmerio kaznu okrivljenom (član 54. KZ) s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja iz čega proizilazi da se pravnosnažne odluke pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Nalazeći, iz iznetih razloga da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2)ZKP, na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a da je zahtev u odnosu na ostale navedene povrede zakona nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                      Vesko Krstajić,s.r.