Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1. br. 135/21 od 20.10.2021. godine, delimično su usvojene žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Vučeljića i žalba okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Valjevu K. br. 485/19 od 24.03.2021. godine preinačena tako što je Viši sud u Valjevu prema okrivljenom AA na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku odbio optužbu za krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. Krivičnog zakonika, te je okrivljenom za krivično delo nedozvoljena proizvodnja iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok su žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Vučeljića i žalba okrivljenog AA, u preostalom delu, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne prvostepene i drugostepene presude, u osuđujućem delu, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Miloš Vučeljić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i „odluku donetu po redovnom pravnom leku u delu u kome se okrivljeni oglašava krivim jer je učinio krivično delo nedozvoljena proizvodnja iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika ukine i predmet vrati na ponovnu odluku organa postupka ili da delimično preinači prvostepenu odluku ili odluku po redovnom pravnom leku“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjuje materijalno pravo kada zaključuje da je u konkretnom slučaju došlo do izvršenja krivičnog dela iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) uz obrazloženje da je u kritičnom periodu objekat bio registrovan ali na drugog privrednog subjekta, a ne na PD „BB“ d.o.o. Naime, branilac navodi da u činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim nisu sadržani objektivni elementi bića krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja iz člana 234. stav 1. KZ, jer se u činjeničnom opisu nigde ne navodi, niti obrazlaže, kako je došlo do neovlašćene proizvodnje, što je zakonom predviđeno kao radnja izvršenja ovog krivičnog dela i predstavlja objektivni element bića krivičnog dela iz člana 234. stav 1. KZ, već naprotiv, iz pobijane presude proizilazi da sama radnja nije zakonom zabranjena, a da je utvrđeno da se ista obavlja u objektu koji je u tom periodu nesporno imao registraciju i ovlašćenje za obavljanje delatnosti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo nedozvoljena proizvodnja iz člana 234. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno proizvodi ili prerađuje robu za čiju je proizvodnju ili prerađivanje potrebno odobrenje nadležnog organa. Ovo krivično delo je blanketnog karaktera i radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji se u proizvodnji ili prerađivanju robe bez odobrenja nadležnog organa.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim proizilazi da je okrivljeni izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja iz člana 234. stav 1. KZ na taj način što je „.. u periodu od 16.01.2017. godine pa do 31.10.2017. godine...nemajući odobrenje nadležnog organa, neovlašćeno naselio, odgajao i stavio u promet ukupno 259.290 jednodnevnih pilića u PD „BB“ d.o.o. u ..., Grad Valjevo, na taj način što je okrivljeni, kao odgovorno lice - direktor „BB“ d.o.o, u navedenom vremenskom periodu organizovao naseljavanje i odgajanje i stavio u promet predmetne piliće, iako privredno društvo – farma nije bila upisana u registar Registrovanih objekata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za veterinu, niti je objekte odnosno predmetnu farmu registrovao u Registru registrovanih objekata koji se vodi u Upravi za veterinu, pri čemu okrivljeni ni predmetni objekat u ... takođe nije registrovao u APR Srbije za obavljanje delatnosti kao radnu jedinicu u sklopu PD „BB“ d.o.o, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje“.

Po oceni ovog suda, činjenični opis radnje izvršenja dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja iz člana 234. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja koja se tiču radnje izvršenja, a koja u konkretnom slučaju se ogleda u činjenici da je okrivljeni bez odobrenja nadležnog organa za delatnost koju je obavljao-naseljavao, odgajao i stavio u promet 259.290 jednodnevnih pića, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela-uračunljivost i umišljaj okrivljenog upravljen na izvršenje krivičnog dela, o čemu je drugostepeni sud, odlučujući po žalbi izjavljenoj na prvostepenu presudu, na strani 3 pasus 9 i strani 4 pasus 1 dao jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacini sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog opisanih u izreci prvostepene presude stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog čega su suprotni navodi branioca kojima ukazuje na učinjenu povredu krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić