Vrhovni sud je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, osnovano se podnetim zahtevom javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da su donošenjem pobijanih presuda nižestepeni sudovi povredili krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 18. KZ u korist okrivljenog AA, nalazeći da je, iako su u radnjama okrivljenog sadržana obeležja krivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. KZ, u pitanju delo malog značaja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom Kto 241/24 od 10.06.2024. godine javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštava u Užicu okrivljenom AA stavio na teret krivično delo neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. KZ, koje je, prema navodima optužnog predloga, okrivljeni izvršio tako što je u periodu od 20.11.2023. godine pa nadalje, u Užicu, kao odgovorno lice JKP „Vodovod“ Užice, odbio da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, svestan protivpravnosti i zabranjenosti svog dela, čije izvršenje je i hteo, pa je tako u svojstvu direktora JKP „Vodovod“ Užice odbio da izvrši presudu Osnovnog suda u Užicu 9P1 174/22 od 16.12.2022. godine koja presuda je postala pravnosnažna dana 20.11.2023. godine, a izvršna 15.01.2024. godine, a kojom presudom je usvojen tužbeni zahtev oštećene BB iz ... prema tuženom JKP „Vodovod“ Užice, i kojom pravnosnažnom presudom se poništava kao nezakonito rešenje direktora broj .. od 20.07.2018. godine o otkazu Ugovora o radu na poslovima biologa oštećenoj-zaposlenoj BB zaključen pod brojem .. od 04.09.2015. godine, i isti je obavezan da oštećenu vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a što okrivljeni nije učinio.

Oslobađajući okrivljenog AA od optužbe da je izvršio navedeno krivično delo, prvostepeni sud u svojoj presudi obrazlaže primenu člana 18. KZ navodima da je zbog konkretnih karakteristika okrivljenog i okolnosti samog događaja, stepen krivice okrivljenog nizak, štetne posledice odsutne odnosno neznatne, a opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije i to posebno kada se ima u vidu da se radi o neosuđivanom licu, da se okrivljeni korektno odnosi prema oštećenoj, da se oštećena nije pridružila krivičnom gonjenju protiv okrivljenog, da se protiv njega ne vodi drugi krivični postupak i da je članom 340. stav 2. KZ propisana mogućnost oslobađanja od kazne, što prema nalaženju prvostepenog suda, ukazuje na postojanje i subjektivnih i objektivnih okolnosti koje ovo delo čine delom malog značaja.

Prihvatajući kao pravilnu ocenu prvostepenog suda o isupunjenosti uslova za primenu člana 18. KZ, drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Užicu i potvrdio presudu prvostepenog suda, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno primenio krivični zakon kada je okrivljenog oslobodio od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, izneti zaključci nižestepenih sudova, ne mogu se prihvatiti kao pravilni.

Odredbom člana 18. KZ u stavu 1. propisano je da nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, a u stavu 2. da je delo malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.

Primena odredbe člana 18. KZ je fakultativna, što znači da se ostvarenje sva tri, kumulativno postavljena uslova, mora utvrđivati u svakom konkretnom slučaju, za isključenje postojanja krivičnog dela po ovom osnovu.

Vrhovni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta dela malog značaja iz člana 18. KZ. Tako, stepen krivice u konkretnom slučaju nije nizak, kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi, već je najviši obzirom da je okrivljenom optužnim predlogom stavljeno na teret da je krivično delo neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. KZ izvršio sa direktnim umišljajem, pa uslov da stepen krivice nije visok, u ovom slučaju, nije ispunjen. Takođe, nije ispunjen ni uslov u pogledu neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica. O ispunjenosti ovog uslova, u pogledu odsutnosti štetnih posledica, može se govoriti ukoliko je reč, između ostalog, o pokušaju krivičnog dela, a u ovom slučaju, reč je o svršenom krivičnom delu jer je okrivljenom stavljeno na teret da je odbio da izvrši pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Užicu 9P1 174/22, kojim je poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu oštećenoj i određeno njeno vraćanje na rad i raspoređivanje na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, a koju presudu, prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni kao odgovorno lice u javnom komunalnom preduzeću, nije izvršio u presudom određenom roku, već tek nakon pokretanja krivičnog postupka protiv njega, pa je samim tim oštećena kojoj je onemogućeno pravo na rad i ostvarivanje prava po osnovu rada, svakako trpela štetne posledice. Konačno, imajući u vidu i o kom krivičnom delu se radi, odnosno da je reč o krivičnom delu neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. KZ, koje pripada grupi krivičnih dela protiv pravosuđa, čiji je objekt zaštite nesmetano i zakonito funkcionisanje pravosuđa, nepravilan je zaključak nižestepenih sudova da opšta svrha izricanja sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije okrivljenom.

Sledstveno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni člana 18. KZ, pa su nižestepeni sudovi donoseći pobijane presude kojima je okrivljeni AA, na osnovu člana 423. tačka 1) u vezi člana 18. KZ, pravnosnažno oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. KZ, učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 18. KZ u korist okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i 493. ZKP utvrdio da je pravnosnažnim presudama Osnovnog suda Užicu K 298/24 od 29.07.2024. godine i Višeg suda u Užicu Kž1 174/24 od 16.10.2024. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 18. KZ, u korist okrivljenog AA, ne dirajući u njihovu pravnosnažnost.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković