Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Ramadana Krasnićija zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 2. KZ, jer u izreci presude prvostepenog suda nije navedeno „subjektivno obeležje tog krivičnog dela odnosno da je okrivljeni neovlašćeno držao opojne droge za sopstvenu upotrebu“.

Odredbom člana 246a. stav 2. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 35/19) propisano je da krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga čini ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Iz zakonskog opisa bića navedenog krivičnog dela jasno proizlazi da za postojanje ovog krivičnog dela nije do značaja svrha neovlašćenog držanja supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, već njihova količina, odnosno da je reč o „velikoj količini“, što je faktičko pitanje koje sud procenjuje u svakom konkretnom slučaju. Stoga se, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da izreka prvostepene presude treba da sadrži opis neovlašćenog držanja opojnih droga „za sopstvenu upotrebu“, imajući u vidu da okrivljenom ta radnja optužnim aktom nije ni stavljena na teret već radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, koju je shodno rezultatima dokaznog postupka i u granicama svojih zakonskih ovlašćenja u smislu člana 420. stav 2. ZKP, prvostepeni sud pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 246a. stav 2. KZ.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Ramadan Krasnići dana 03.02.2020. godine, na mestu bliže opisanom u izreci presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove protivpravnosti, čije je izvršenje hteo, neovlašćeno držao u velikoj količini supstance proglašene za opojnu drogu i to ukupno 565,08 grama kanabisa, koji sadrži THC u koncetraciji većoj od 0,3%, koje supstance se nalaze na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i preparata („Službeni glasnik RS“ broj 38/19 od 31.05.2019. godine).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovako opisane radnje okrivljenog, iz kojih proizlazi da je okrivljeni neovlašćeno držao u velikoj količini supstance koje su proglašene za opojnu drogu, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 2. KZ za koje je oglašen krivim, a za koje krivično delo nije bitna svrha držanja navedenih supstanci, već njihova količina, što je u izreci prvostepene presude jasno opisano. Shodno tome, suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti citira navode iskaza ispitanih svedoka, policijskih službenika AA i BB, daje sopstvenu ocenu njihovih iskaza, zaključuje da su svedoci neuverljivi i kontradiktorni i ističe da u konkretnom slučaju nije obavljeno DNK veštačenje, što po njenom mišljenju, ukazuje da nema dokaza da je okrivljeni uopšte bio u kontaktu sa opojnom drogom i da je sud osuđujuću presudu doneo samo na osnovu nejasnog, neuverljivog i protivrečnog iskaza svedoka BB, što je nedopustivo. Osim toga, branilac u zahtevu navodi da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i da u obrazloženju nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja kao što su mesto pronalaska opojnih droga i psihički odnos okrivljenog prema delu odnosno direktan umišljaj.

Na opisan način, branilac suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje ovih navoda, obzirom da navedene povrede zakona ne predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ramadana Krasnićija, advokata Aleksandre Milošević, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić