Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog, advokat Sanja Čupić Maljković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači ili da iste ukine ili samo odluku drugostepenog suda a spise predmeta vrati sudu na ponovni postupak pred potpuno izmenjenim sastavom veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu (član 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP)), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Sanje Čupić Maljković je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na taj način što je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika iako prema opisu radnje izvršenja koja mu je stavljena na teret ista predstavlja disciplinski prestup, s obzirom da je okrivljeni obavio razgovor sa oštećenim, nakon čega je sačinio službenu belešku i izdao potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, ali isti novac nije potrošio ni prisvojio, već samo nije ispoštovao proceduru propisanu Zakonom o policiji, te u konkretnom slučaju kako nema koristi, a ni štete, to nema ni krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da krivično delo zloupotreba službenog položaja čini službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Dakle radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u iskorišćavanju službenog položaja i ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili nevršenju službene dužnosti, a posledica može biti pribavljanje sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, drugom nanošenje kakve štete ili se može ogledati u težoj povredi prava drugog.

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, jer je u vreme i na mestu bliže označenom u izreci presude „sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije izvršenje je hteo, te svestan da je njegovo delo zabranjeno, kao službeno lice nevršenjem svoje službene dužnosti pribavio sebi kakvu korist i drugom naneo kakvu štetu na taj način što je kao ovlašćeno službeno lice... od oštećenog oduzeo novac u iznosu od 60.000,00 dinara i sačinio potvrdu o privremeno oduzetim predmetima... te postupio suprotno nalogu za izvršenje službenog zadatka broj ..., te navedeno službeno postupanje nije evidentirao u svom izveštaju o delatnosti za dan 05.05.2021. godine, niti je privremeno oduzete predmete evidentirao i upisano u evidenciji koja se vodi u PU ..., niti je iste smestio u sef, na koji način je postupio i suprotno Uputstvu o jedinstvenom načinu vođenja evidencije privremeno oduzetih predmeta 01 broj 11822/19 od 29.10.2019. godine, već je oduzeti novac zadržao za sebe, na koji način je nevršenjem svoje službene dužnosti oštećenom naneo štetu u iznosu od 60.000,00 dinara, a sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u navedneom iznosu“.

Imajući u vidu navedeno, po oceni ovoga suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i to kako objektivna koja se odnose na radnju okrivljenog koji je nevršenjem svoje službene dužnosti nakon predaje novca od strane oštećenog, te sačinjavanjem službene beleške i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, nije postupio shodno Uputstvu o jedinstvenom načinu vođenja evidencije privremeno oduzetih predmeta, već je isti novac zadržao za sebe i oštećenom naneo štetu, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svest i volja) okrivljenog za izvršenje dela, koja uključuje i svest o zabranjenosti dela, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani. Samim tim neosnovani su i navodi branioca da je sud pogrešno primenio zakon kada je našao da su preduzetim radnjama ostvareni elementi krivičnog dela, a ne disciplinskog prestupa, najpre iz razloga što je okrivljenom u ovom predmetu stavljeno na teret da je nevršenjem svoje službene dužnosti pribavio sebi imovinsku korist i drugom naneo štetu na taj način što je zadržao i prisvojio oduzeti novac, a ne samo zato što nije ispoštovao propisanu proceduru u situaciji kada se privremeno oduzme neka stvar, u kom slučaju bi postojala eventualna disciplinska odgovornost, te su suprotni navodi branioca okrivljenog u ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je drugostepeni sud povredio odredbu člana 447. stav 2. ZKP jer okrivljeni nije bio uredno pozvan na sednicu veća, već je o istoj obavešten dva dana nakon održane sednice veća.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 447. stav 2. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz svega napred navedenog, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka               

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić