Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 613/24 od 22.10.2024. godine usvajanjem žalbe javnog tužioca VJT u Kragujevcu preinačena je presuda Višeg suda u Kragujevcu K 7/24 od 23.07.2024. godine, samo u pogledu odlike o kazni, pa je okrivljeni zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.07.2023. godine, pa nadalje, dok su žalbe okrivljenog i njegovog branioca odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog Mijodraga Novakovića, advokat Matija Milošević, iz razloga predviđenih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koje konkretizuje navođenjem povreda članova 16. stav 5. i 73. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mijodraga Novakovića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Mijodraga Novakovića, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi odredbu opšteg karaktera – iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja propisuje okvirno razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a koju, pored ostalog, u obrazloženju zahteva konkretizuje navodeći da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati. U tom smislu, kao nezakoniti dokaz, branilac označava zapisnik o ispitivanju svedoka oštećenog AA sastavljen pred Višim javnim tužiocem u Kragujevcu, budući da je ispitivanje navedenog svedoka, obavljeno bez prisustva branioca, kome nije ni upućen poziv radi prisustvovanja ovoj dokaznoj radnji, a u koji zapisnik je sud na glavnom pretresu izvršio uvid i isti pročitao kao dokaz.

Ovi navodi branioca, koji po oceni Vrhovnog suda, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni su neosnovanim, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je svedok oštećeni AA, suprotno odredbi člana 300. stav 1. i 4. ZKP, ispitan pred javnim tužiocem VJT u Kragujevcu na zapisniku o ispitivanju svedoka Ktr 300/23 od 20.10.2023. godine, bez prisustva branioca okrivljenog Mijodraga Novakovića, kome nije ni upućen poziv o vremenu i mestu ispitivanja navedenog svedoka.

Iz spisa dalje proizlazi da je, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, Viši sud u Kragujevcu na glavnom pretresu održanom 23.07.2024. godine, izvršio uvid i pročitao iskaz oštećenog AA, koji je dat pred VJT u Kragujevcu bez prisustva branioca okrivljenog, iz razloga što prisustvo oštećenog nije moglo biti obezbeđeno na glavnom pretresu, ni pozivanjem na svim dostupnim adresama niti naredbama za prinudno dovođenje, koje su izdavane više puta, ali oštećeni nije pronađen.

Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Međutim, iako su tačni navodi istaknuti u zahtevu – da je napred navedeni iskaz svedoka oštećenog AA nezakonito pribavljen - suprotno članu 300. stav 1. i 4 ZKP, po nalaženju ovog suda, a imajući u vidu da su nižestepeni sudovi činjenično stanje u predmetnom postupku i okolnosti koje predstavljaju bitna obeležja i način izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, utvrdili na osnovu drugih dokaza, i to: nalaza i mišljenja veštaka sudske medicine i njihovih iskaza sa glavnog pretresa, medicinske dokumentacije za oštećenog, iskaza ispitanih svedoka BB, VV i GG, izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta sa pratećom fotodokumentacijom, te delimično i iz odbrane okrivljenog, kako je to pravilno našao drugostepeni sud, to u konkretnom slučaju, ispitivanjem oštećenog AA pred javnim tužiocem bez prisustva branioca i čitanjem njegovog iskaza na glavnom pretresu, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povreda postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude i koja bi dovela do ukidanja pravnosnažne presude.

Naime, očigledno je da bi i bez tog iskaza bila donesena ista presuda i okrivljeni Mijodrag Novaković oglašen krivim zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, a da bi postojala napred navedena povreda postupka, pravnosnažna presuda mora da se zasniva isključivo na tom dokazu, što ovde nije slučaj.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud je navode branioca kojima se ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Pored ovoga, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Mijodraga Novakovića navodi i povrede odredbi članova 16. stav 5. i 73. stav 2. ZKP, dok ostalim navodima zahteva polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i ocenom dokaza (član 440. ZKP) i osporava razloge pravnosnažne presude, čime po oceni ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa kako povrede navedenih odredaba, ne predstavljaju zakonom propisane razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se, Vrhovni sud u ocenu ovih navoda zahteva, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković