U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Sinanović predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Svetlane Tomić Jokić, Dubravke Damjanović i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Mašom Denić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu maloletnog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA, advokata Dragana Volarevića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu KM 112/20 od 14.04.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 71/21 od 14.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 03.02.2022. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA, advokata Dragana Volarevića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu KM 112/20 od 14.04.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 71/21 od 14.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KM 112/20 od 14.04.2021. godine prema maloletnom AA i BB je na osnovu člana 9.,10., 11., 12. i 14. stav 2. tačka 5. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica izrečena vaspitna mera posebne obaveze da se bez naknade uključe u poslove lokalnog sadržaja i to maloletnom AA u trajanju od 50 (pedeset) časova, a maloletnom BB u trajanju od 10 (deset) časova u periodu od 6 (šest) meseci koliko može trajati ova posebna obaveza.

Istovremeno su maloletnici upozoreni da u slučaju neispunjenja izrečenih posebnih obaveza ista može biti zamenjena nekom drugom obavezom, odnosno vaspitnom merom.

Istim rešenjem na osnovu člana 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, dok odštetnog zahteva nije bilo.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 71/21 od 14.09.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca maloletnih AA i BB, a rešenje Višeg suda u Novom Sadu KM 112/20 od 14.04.2021. godine, potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac maloletnog AA, advokat Dragan Volarević, u smislu odredabe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijana rešenja u celini i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili preinačiti pobijana rešenja na taj način što će utvrditi da nema mesta krivičnom gonjenju maloletnog AA, te ga osloboditi odgovornosti ili eventualno izreći drugu vaspitnu meru u kraćem trajanju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca maloletnog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA, je neosnovan.

Branilac maloletnog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP navodima da u konkretnom slučaju nije postojala optužba ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenje oštećenog, ukoliko bi se na pravilan način izvršila pravna kvalifikacija, s obzirom da je oštećeni izjavio da neće preuzeti gonjenje, kao i da nije zainteresovan za krivični progon, te je sud morao osloboditi maloletnika odgovornosti ili pak obustaviti dalje vođenje postupka.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da neosnovano branilac ističe da je u konkretnom slučaju prvostepeni postupak vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca. Prvostepeni postupak je vođen po predlogu za izricanje krivične sankcije nadležnog javnog tužioca za maloletnike u smislu člana 69. stav 1. i 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, podnetom zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika.

Odredbom člana 153. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika propisano je da se gonjenje za delo iz člana 139. stav 1., 142. stav 1.i 2.,143. stav 1. i 2.,144. stav 1., 145. stav 1., 146. stav 1.i 2. i 147. stav 1 ovog zakonika preduzima po privatnoj tužbi. Gonjenje za delo iz člana 141., 149. stav 1. i 2., 150., 151. stav 1. i 152. stav 1. ovog zakonika preduzima se po predlogu.

Imajući u vidu da se radi o krivičnom delu za čije gonjenje je nadležan javni tužilac za maloletnike po službenoj dužnosti, kao i da navedeno krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ ne spada u ona krivična dela koja su na osnovu člana 153. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika, izuzeta iz nadležnosti javnog tužioca i za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, niti ovo krivično delo spada u ona krivična dela za koje se gonjenje preduzima po predlogu, to je zahtev branioca maloletnog ocenjen kao neosnovan, jer je u konkretnom slučaju postupao nadležan javni tužilac.

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi nisu povredili odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno nisu učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu branioca maloletnog AA.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2), zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, ali navedenu povredu zakona, obrazlaže navodima koji se tiču činjeničnih utvrđenja suda, te iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza i iznosi sopstveni zaključak da bi se u konkretnom slučaju radilo o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. Krivičnog zakonika, što u suštini predstavlja osporavnje utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povredu člana 440. ZKP. Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda iz člana 440. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Kako povreda člana 440. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić