Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokat Karlo Fridrih, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, člana 16. ZKP, člana 428. ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, člana 441. stav 4. ZKP i člana 460. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i da preinači pobijane presude i oslobodi okrivljenog optužbe i plaćanja troškova krivičnog postupka ili da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili, ukoliko nađe da je zahtev osnovan samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i krivične sankcije, da preinači navedene presude i izrekne blažu kaznu zatvora okrivljenom ili kaznu zatvora u zakonski propisanom minimumu za navedeno krivično delo i oslobodi okrivljenog plaćanja troškova krivičnog postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati - izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta KT 442 – 35/2020 od 20.02.2020. godine.

S tim u vezi, branilac okrivljenog navodi da izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta kao i kriminalističko-tehnička dokumentacija Ku br.131/20 od 12.02.2020. godine, predstavljaju nezakonite dokaze, jer je u vreme vršenja uviđaja 12.02.2020. godine, okrivljeni imao svojstvo osumnjičenog i postavljenog branioca po službenoj dužnosti. Odredbom člana 300. stav 3. ZKP propisano je da osumnjičeni, njegov branilac i oštećeni mogu prisustvovati uviđaju, a stavom 4., da ako osumnjičeni ima branioca, javni tužilac će po pravilu, pozvati odnosno obavestiti samo branioca. Međutim, branilac i okrivljeni nisu obavešteni i nisu prisustvovali uviđaju, te se po stavu branioca, sudske odluke ne mogu zasnivati na ovako izvedenim dokazima. Imajući u vidu navedeno, predsednik veća je trebalo da usvoji predlog branioca i izdvoji iz spisa navedene dokaze u smislu člana 358. stav 1. ZKP. Pored toga branilac ističe da se prilikom vršenja uviđaja sastavlja zapisnik i uz isti prilaže izveštaj o forenzičkoj obradi lica mesta, što u konkretnoj situaciji nije učinjeno.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. U stavu 2. istog člana propisano je, da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ...da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastave zapisnik ili službenu belešku.

Odredbom člana 287. stav 1. ZKP propisano je da ako policija u predistražnom postupku preduzme dokaznu radnju o tome će bez odlaganja obavestiti javnog tužioca.

U spisima predmeta, na strani 97, nalazi se izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta KT 442 – 35/2020 od 20.02.2020. godine sa krim. tehničkom dokumentacijom Ku 131/20 od 12.02.2020. godine, u kojima je navedeno da su ovlašćena službena lica MUP PU u Somboru, PS Kula dana 12.02.2020. godine od 13,10 do 13,30 časova, izvršili pretragu terena radi pronalaženja tragova i predmeta vezano za krivično delo ubistvo. U istom izveštaju je jasno navedeno, pod tačkom 1, vrsta dela ili događaja i to KT fotografisanje i izuzimanje.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju se ne radi o dokaznoj radnji uviđaja iz člana 300. stav 3. ZKP, kojoj mogu prisustvovati branilac i okrivljeni i koju vodi javni tužilac kao organ postupka, kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, već o preduzimanju operativnih radnji i mera u vezi sa otkrivanjem i obezbeđivanjem tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz, odnosno o ovlašćenjima policijskih službenika, u smislu člana 286. ZKP.

Imajući u vidu da su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom postupala u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. i 4. ZKP i da su nakon obavljene radnje sačinili izveštaj KT 442 – 35/2020 od 20.02.2020. godine, koji formalno sadrži sve podatke kao zapisnik, te su taj izveštaj dostavili javnom tužiocu, time su ostvareni svi elementi zakonitosti postupanja policije u skladu sa odredbama člana 286. i 287. ZKP, pa su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani. Činjenica da je na obrascu na kojem su pod tačkom dva odštampane reči „vreme trajanja uviđaja“, ne dovodi u pitanje da je predmetnom prilikom vršeno u označeno vreme fotografisanje i izuzumanje, pretragom terena, pronađenog predmeta, a ne dokazna radnja – uviđaj.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u uvodu, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju pogrešno u obrazloženju zahteva numeriše kao povredu člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da je protivpravnost u konkretnom slučaju isključena jer je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, u smislu člana 19. stav 1. KZ. Branilac zaključuje da je u konkretnom slučaju postojao napad oštećenog prema okrivljenom i da je napad bio kontinuiran, te da je okrivljeni želeo da od sebe odbije istovremeni, protivpravni napad oštećenog, odnosno da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, pa je sud trebalo da ga oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju ovog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, dok je stavom 3. istog člana propisana stroža kazna ukoliko je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila smrt povređenog lica.

Članom 19. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani, a stavom 2. istog člana je propisano da je nužna odbrana ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad, dok je stavom 3. propisano da se učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane kazna može ublažiti, a ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostpene presude, okrivljeni Aleksandar Aleksić je u vreme i na mestu navedenim u izreci, “u uračunljivom stanju, svestan da drugom nanosi teške telesne povrede i to hteo i svestan da je njegovo delo zabranjeno, naneo oštećenom pok. AA teške telesne povrede, svestan da usled toga može da nastupi i smrt oštećenog ali olako držao da do toga neće doći, tako što je, u toku svađe i tuče sa oštećenim koja je počela ispred terase restriktivnog prostora, a potom se prenela na prostor ispred tribina stadiona, oštećenom zadao više udaraca rukom po glavi i telu, udarac nogom u predeo korena nosa, najmanje jedan udarac komadom stakla – razbijenim grlićem flaše u desni slepoočni predeo glave i dva udarca u temeni i levi slepoočni predeo glave komadom betona koji se nalazio na stazi ispred tribina stadiona, čime je oštećenom naneo teške telesne povrede u vidu....zbog čega je....nastupila smrt oštećenog na licu mesta.“

Imajući u vidu navedeno, iz izreke prvostepene presude proizlaze svi elementi krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 1. KZ i to kako subjektivni, da je okrivljeni postupao u stanju uračunljivosti i sa umišljajem u odnosu na osnovni oblik krivičnog dela, a u odnosu na težu posledicu – sa nehatom, tako i objektivni - radnja izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Što se tiče protivpravnosti, jasno je označena namera okrivljenog, opisana je preduzeta radnja u realizaciji namere i svest o zabranjenosti posledice, što čini elemente protivpravnosti, pa u tom smislu izreka presude sadrži opis bića krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Osim toga, u izreci presude nisu uopšte opisane radnje koje bi predstavljale istovremeni protivpravni napad, iz kojih bi eventualno proizlazilo postupanje u nužnoj odbrani, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da se u konkretnoj situaciji imao primeniti institut nužne odbrane iz člana 19. KZ.

Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ZKP i člana 266. ZKP, na taj način što je okrivljeni obavezan da snosi troškove krivičnog postupka u iznosu od 776.594,04 dinara, iako je okrivljeni nezaposlen, ne poseduje ništa od imovine i plaćanjem troškova postupka bilo bi dovedeno u pitanje njegovo izdržavanje ili lica koja je dužan da izdržava, pa je sud u takvoj situaciji trebalo da oslobodi okrivljenog plaćanja troškova krivičnog postupka.

Ovakvi navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti su ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisano je da u odluci kojom reševa o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stava 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava. Ako se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima, predsednik veća, odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Prema tome, zakonske odredbe predviđaju fakultativni osnov da se okrivljeni oslobodi od dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda, koji u svakom konkretnom slučaju ceni da li su ispunjeni uslovi za primenu ove odredbe. Shodno tome, donošenjem odluke o troškovima krivičnog postupka bez primene odredbe člana 264. stav 4. ZKP nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi.

Ostalim navodima zahteva, u kojima branilac okrivljenog polemiše da li se radilo o voljnom sukobu okrivljenog i oštećenog, gde se ko nalazio u trenutku sukoba i kako su se kretali, kao i navoda u pogledu mogućeg redosleda nastanka povreda kod oštećenog i dinamike sukoba, te kako bi u navedenim okolnostima reagovala prosečno impulsivna osoba, kao i polemisanje sa utvrđenim činjeničnim stanjem, u smislu navoda sudskih veštaka tokom postupka, te stava branioca da je u konkretnoj situaciji trebalo odrediti novo kombinovano psihološko – psihijatrijsko veštačenje kako bi se izvršila provera verodostojnosti protivrečnih dokaza, u suštini predstavlja osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim pravnosnažnim presudama, iznosi se sopstvena ocena izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, osporavajući dokaznu vrednost nalaza i mišljenja veštaka, čime se suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac ukazuje i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 16. ZKP, 428. ZKP i 460. ZKP. Osim toga, branilac numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali istu obrazlaže navodima da sud nije pravilno odmerio kaznu zatvora s obzirom na sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, čime u suštini ističe povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, člana 16. ZKP, 428. ZKP, 460. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, shodno odredbama člana 485. stav 4. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, pa se Vrhovni sud u razmatranje u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao ni povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koje povrede se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Aleksića, advokata Karla Fridriha, Vrhovni sud je na, osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Uprvitelj pisarnice

Marina Antonić