Presudom Apelacionog suda u Nišu 7Kž1.br.1116/15 od 01.12.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu preinačena je presuda Višeg suda u Nišu 4K.br.451/10 od 22.09.2015. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. M.M., tako što je okrivljeni za produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi sa članom 61. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 14.04.2010. godine do 17.07.2012. godine, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Nišu u ostalom delu i između ostalih, žalbe branilaca okrivljenih M.M. i D.P., odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okr. D.P., adv. S.R., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa stavom 2. ZKP, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da zahtev uvaži i pobijane presude preinači oslobođenjem od optužbe okr. P. ili da presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak;

-branilac okr. M.M., adv. M.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će ukinuti, u delu koji se odnosi na okr. M.M., prvostepenu presudu Višeg suda u Nišu 4K.br.451/10 od 22.09.2015. godine i drugostepenu presudu Apelacionog suda u Nišu 7Kž1.br.1116/15 od 01.12.2015. godine i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovni postupak ili eventualno navedene odluke preinačiti, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih D.P. i M.M. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih D.P. i M.M. su neosnovani.

Branilac okr. M.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama tog zakonika ne mogu zasnivati i to audio i video materijalu koji je pribavljen posebnim dokaznim radnjama nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora i optičkog snimanja, po naredbi suda o određivanju ovih mera Kri.pov.83/09 od 20.05.2009. godine u trajanju od tri meseca i naredbama o produženju mera Kri.pov. 83/09 od 20.08.2009. godine i Kriv.pov. 83/09 od 20.11.2009.godine, u trajanju od po tri meseca. Pri tom, kao razlog nezakonitosti pribavljanja navedenih dokaza branilac okrivljenog navodi dužinu trajanja mera, u periodu od 9 meseci, što smatra protivnim svrsi i restriktivnoj prirodi ovih mera, te ističe da se svrha mera iscrpljuje već po izvršenju jedne radnje koja bi eventualno predstavljala krivično delo samo za sebe i za koje je na ovaj način prikupljen dokaz, nakon čega je mera morala biti prekinuta bez odlaganja još za vreme perioda određenog prvom naredbom, odnosno dalja primena mere je nepotrebna i samim tim nezakonita i za istu nema uslova, kao ni za donošenje naredbe o produženju primene mera. Uz to, branilac okrivljenog ističe da se ne radi o situaciji u kojoj bi i bez ovog dokaza bila donesena ista presuda, s obzirom da iz drugih izvedenih dokaza (iskaza okrivljenih D.P. i D.R. i saslušanih svedoka poimenično navedenih u zahtevu) proizilazi da bi bez osporenog audio i video materijala bilo utvrđeno činjenično stanje drugačije od sadržine tog dokaza.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.M., po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 232. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01, 68/02, „Službeni glasnik RS“ br. 58/04 ... 20/09) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP) koji je primenjivan u vreme pribavljanja spornog dokaza po naredbama istražnog sudije Okružnog suda u Nišu Kri.pov.83/09 od 20.05.2009. godine i od 20.08.2009. godine i prema kojem se ceni zakonitost pribavljanja istog, shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP, propisano je da istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugima izvršila, između ostalih, krivična dela davanja i primanja mita. Stavom 2. istog člana propisano je da mere iz stava 1. određuje istražni sudija obrazloženom naredbom, da se u naredbi navode podaci o licu protiv kojeg se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje mere, da mere mogu trajati najduže 3 meseca, a zbog važnih razloga mogu biti produžene za još 3 meseca i da se izvođenje mere prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu.

U vreme pribavljanja spornog audio i video materijala po naredbi istražnog sudije o produženju mere o kojoj je reč, Kri.pov. 83/09 od 20.11.2009. godine, stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama ranije važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72/09 od 03.09.2009. godine), kojim je, članom 58, brisan član 232. ranije važećeg ZKP, a članom 124. istog zakona, u okviru izmenjene glave XXIX(a) ranije važećeg ZKP, koja sadrži posebna pravila postupka za određena izuzetno teška krivična dela u koja, između ostalih, spadaju krivična dela korupcije, primanje mita iz člana 367. KZ i davanje mita iz člana 368. KZ (član 504a stav 5. u vezi sa stavom 1. ranije važećeg ZKP), odredbama o merama organa gonjenja za otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela iz člana 504a, i to odredbom člana 504e ranije važećeg ZKP, predviđena je mera nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije. Odredba člana 504e ranije važećeg ZKP po sadržini odgovara brisanoj odredbi člana 232, s tim da je članom 504a stav 1. primena ove mere uslovljena nemogućnošću da se na drugi način prikupe dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano, a stavom 3. istog člana (rečenica druga) izmenjen je rok trajanja mera i propisano da mere mogu trajati najduže 6 meseci, uz dva produženja u trajanju od po 3 meseca.

Nesporno je, prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.M., što i proizilazi iz spisa predmeta, da je vreme trajanja mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije prema okrivljenom, kao i produženje primene ove mere, u konkretnom slučaju određeno u skladu sa rokovima propisanim odredbama procesnog zakona važećeg u vreme donošenja označenih naredbi suda o određivanju, odnosno produženju mere. Pri tom, u naredbama suda nije navedeno da se izvođenje mere ima prekinuti nakon preduzimanja jedne, odnosno prve radnje od strane okrivljenog koja predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela zbog kojeg je mera određena ili usled ispunjenja bilo kojeg drugog uslova, osim isteka roka za izvođenje mere određenog naredbom suda, pa se bez osnova u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je mera morala biti prekinuta nakon što je prikupljen dokaz o izvršenju prvog dela i da je time ispunjena svrha određivanja mere, te da nije bilo uslova za dalju primenu iste. Nasuprot tim navodima, razlog za primenu, dakle i za produženje primene mere generalno postoji dok postoje aktivnosti koje predstavljaju radnju izvršenja krivičnog dela zbog kojeg je mera određena i stoga potrebe za prikupljanjem dokaza, ali najduže do isteka zakonom određenog roka u kojem je izvođenje mere dozvoljeno, a faktičko je pitanje i stvar ocene suda u svakom konkretnom slučaju da li su prestali razlozi za primenu mere i pre isteka roka određenog za primenu iste.

Branilac okr. D.P. kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona, pozivajući se na opštu odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP i s tim u vezi navodi da opis dela za koje je okr. D.P. optužen i oglašen krivim ne sadrži činjenične radnje okrivljenog koje bi predstavljale posredovanje u podmićivanju drugog i krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 2. KZ, jer opis koji je dat predstavlja samo zakonski opis dela i kombinaciju opisa radnji trojice okrivljenih, okr. M.M., okr. D.R. i okr. D.P., s tim da se okr. D.P. stavlja na teret samo da je predao okr. M.M. flašu pića, koja radnja ne predstavlja nijedno krivično delo i ne postoje dokazi da je okr. P. tražio od okr. M. da nešto službeno učini za okr. R. i da je na bilo koji način posredovao između ovih okrivljenih.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.P., kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Ovo iz razloga što iz činjeničnog opisa dela u izreci pravnosnažne presude, koji se odnosi na okr. D.P., saglasno opisu dela u optužnom aktu, proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 2. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju okrivljenog-da je iskoristio poznanstvo i kolegijalne odnose sa okr. M.M., koji je nadležan za ocenu sposobnosti regruta za služenje vojnog roka, i posredovao kod njega kao službenog lica da izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti, naime da regruta D.R. oceni ocenom na osnovu koje bi bio oslobođen služenja vojnog roka, jer su za to postojali medicinski uslovi i da je u toku razgovora okr. M.M. predao poklon-flašu pića koju je preuzeo od regruta D.R., da bi okr. M. izvršio opisanu radnju, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču psihičkog stanja i psihičkog odnosa okr. D.P. prema delu, što pravilno zaključuje i drugostepeni sud povodom istovetnih žalbenih navoda branioca okrivljenog.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se ukazuje u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih D.P. i M.M., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.