.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 183/2015
03.03.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.M., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Smederevu K br.22/14 od 13.06.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1455/14 od 11.12.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 03.03.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Smederevu K br.22/14 od 13.06.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1455/14 od 11.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Smederevu K br.22/14 od 13.06.2014. godine okrivljeni M.M., između ostalih, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i osam meseci i zbog krivičnog dela omogućavanja uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.07.2013. godine do upućivanja u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija.
Navedenom presudom obavezan je okrivljeni M.M., da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 275.250,00 dinara u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1455/14 od 11.12.2014. godine odbijena je kao neosnovana, između ostalih žalba M.M. i njegovog branioca i presuda Višeg suda u Smederevu K br.22/14 od 13.06.2014. godine, u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni M.M., bez navođenja zakonskog osnova i bez stavljanja predloga.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.M. je nedozvoljen.
Odredbom člana 483. stav 3. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu da je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo okrivljeni M.M. lično, što nije u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev ocenio kao nedozvoljen.
Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 483. stav 3. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
