.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 183/2016
08.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog I.P., zbog produženog krivičnog dela posluga iz člana 365. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti sa dopunom, branioca okrivljenog - advokata I.R., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu K 375/10 od 08.06.2015. godine i Višeg suda u Negotinu Kž1 99/2015 od 04.11.2015. godine, u sednici veća održanoj 08.03.2016. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.P., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu K 375/10 od 08.06.2015. godine i Višeg suda u Negotinu Kž1 99/2015 od 04.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu K 375/10 od 08.06.2015. godine, okrivljeni I.P. oglašen je krivim zbog izvršenog produženog krivičnog dela posluga iz člana 365. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koja mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, produženog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, te mu je izrekao uslovnu osudu tako što je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i paušala, kao u izreci presude, dok su oštećeni M.K. i dr, upućeni na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 99/2015 od 04.11.2015. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe: okrivljenog I.P., branioca okrivljenog i majke okrivljenog N.P., te potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu K 375/10 od 08.06.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog I.P., advokat I.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, kao i dopunu istog zahteva, „na osnovu člana 485. ZKP“, zbog povrede zakona, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi optužbe i krivične odgovornosti.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom se, bez numeričkog označavanja, ukazuje da prvostepeni sud, a nakon toga i drugostepeni, uopšte nije odlučio o celini optužnog akta, jer nije odlučio o inkriminaciji vezanoj za 06.01.“2015“ godine koja je očigledno apsolutno zastarela.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da je predmet optužbe potpuno rešen, te da nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na koju se podnetim zahtevom suštinski ukazuje. Kako je ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka već neosnovano isticana u postupku po redovnom pravnom leku, na identičan način, Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 491. stav 2. ZKP upućuje na razloge žalbenog suda, date na strani 4 drugostepene presude, ocenjujući date razloge kao pravilne, argumentovane i dovoljne.
Pored toga, zahtevom branioca okrivljenog se, takođe, bez izričitog označavanja o kojoj povredi zakona se radi, ukazuje i na dokaze, sudske predmete - izvršne predmete Osnovnog suda u Negotinu, koji su po stavu branioca, pribavljeni nezakonito, bez ikakve primopredaje, pa čak i bez znanja okrivljenog I.P., koji dokazi su, po stavu odbrane, u smislu odredaba o izdvajanju nezakonito pribavljenih dokaza morali biti izdvojeni iz spisa predmeta.
I ove navode u zahtevu branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane nalazeći da su pobijane pravnosnažne presude zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku mogu zasnivati, te da u redovnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. S`obzirom na to da je u žalbama okrivljenog, njegovog branioca i majke okrivljenog N.P., već neosnovano isticana navedena povreda zakona, to ovaj sud, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP upućuje na razloge drugostepenog suda date na strani 3 ožalbene presude, nalazeći da su dati razlozi pravilni, jasni i dovoljni.
Vrhovni kasacioni sud nije meritorno odlučivao o navodima iznetim u zahtevu za zaštitu zakonitosti da Viši sud u Negotinu nije ni mogao zbog svoje nenadležnosti da odlučuje o izjavljenim žalbama na prvostepenu presudu Osnovnog suda u Negotinu, imajući u vidu da se iznetim navodima suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2. ZKP, koja ne spada u red povreda zakona propisanih odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
