.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 183/2019
26.02.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika (KZ), odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Veličkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K 59/18 od 05.09.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu 12 Kž1 1004/18 od 05.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 26.02.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Veličkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K 59/18 od 05.09.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu 12 Kž1 1004/18 od 05.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu K 59/18 od 05.09.2018. godine, između ostalih, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 08.07.2010. godine do 09.09.2010. godine. Okrivljeni AA je obavezan da zajedno sa okrivljenima BB i VV, solidarno na ime troškova krivičnog postupka, plati Višem sudu u Nišu, iznos od 39.138,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Takođe, okrivljeni je obavezan i da plati 5.000,00 dinara na ime sudskog paušala, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu 12 Kž1 1004/18 od 05.12.2018. godine, odbijene su kao neosnovane: žalba Višeg javnog tužioca u Nišu, žalba branioca okrivljenog VV i žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Nišu K 59/18 od 05.09.2018. godine, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Veličković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, već iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da u konkretnom slučaju nema nijednog dokaza da je okrivljeni AA izvršio krivično delo za koje je pravnosnažno oglašen krivim – čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen, i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP , odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Pandurović, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
