Okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala isplati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 531/19 od 24.10.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, okrivljenog AA i njegovih branilaca – advokata Ivana Tatića i advokata Borislava Pupavca, a presuda Višeg suda u Novom Sadu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K.PO. 4. broj 63/18 od 20.03.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ivan Tatić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te povreda odredaba člana 3, 9, 16. stav 2. i 68. ZKP, kao i zbog povreda odredaba člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 32. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači obe pobijane presude ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku, uz istovremeni zahtev da stranke budu obaveštene o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da izreka pravnosnažne presude ne sadrži, niti je u postupku utvrđeno ni kome, a ni kakva je to korist pribavljena, imovinska ili neimovinska, kojom se stvara povoljniji položaj za određeno lice, a na koji način je prema stavu branioca izostala posledica kao bitni element krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ, propisano je da će se kazniti službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Sledstveno iznetom, radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela u pitanju alternativno je određena, i može se sastojati u iskorišćavanju službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica službenog položaja ili ovlašćenja i nevršenju službene dužnosti.

Posledica ovog krivičnog dela ogleda se u pribavljanju sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, odnosno nanošenju štete ili težoj povredi prava drugog, od čije visine ili težine zavisi i propisana kazna za ovo krivično delo.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA je kritičnom prilikom, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije izvršenje je hteo i svestan zabranjenosti dela koje čini, kao službeno lice – viši policijski inspektor u Odseku za suzbijanje privrednog kriminaliteta PU ..., prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja, pribavio porodici BB korist – informaciju da će dana 22.01.2016. godine PU ... izvršiti pretres njihove kuće, tako što je dana 21.01.2016. godine, nakon sačinjenog plana rada o planiranom pretresu stana i drugih prostorija za dan 21.02.2016. godine kod lica za koja se sumnja da poseduju veće količine akciznih proizvoda – duvana u listu i rezanog duvana, u 12,28 časova sa fiksnog telefona PU ... pozvao fiksni telefon porodice BB i obavestio VV, sina BB, da će se sutradan izvršiti pretres njihove kuće, a na koji način je omogućio članovima porodice BB da ometaju prikupljanje dokaza u predistražnom postupku, da bi dana 22.01.2016. godine i bio izvršen pretres stana i drugih prostorija, kada nisu pronađeni predmeti za koje je postojala verovatnoća da će isti biti pronađeni.

Dakle, u konkretnom slučaju, izreka pravnosnažne presude sadrži sve subjektivne i objektivne elemente bića krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni AA oglašen krivim, a u izreci je, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, navedena i posledica predmetnog krivičnog dela, odnosno korist od informacije koju je okrivljeni prosledio porodici BB, čime je došlo do ometanja prikupljanja dokaza u predistražnom postupku, a tako i izbegavanje mogućeg krivičnog progona.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Isti zahtev, u preostalom delu, odbačen je iz sledećih razloga:

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog navodi da je u konkretnom slučaju „suštinski izostala činjenična građa elementarno potrebna za osuđujuću presudu“ i ističe da su pobijane presude zasnovane samo na indicijama, odnosno na posrednim dokazima, suprotno članu 15. i 16. ZKP. Pored toga branilac polemiše sa iskazima svedoka GG i DD, te osporava činjenično stanje i ocenu izvedenih dokaza u pravnosnažnim presudama i ukazuje na povredu odredaba članova 3, 9. i 68. ZKP, a što sve ne predstavlja osnov zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, zbog povrede zakona.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i da je istraga u ovom predmetu zasnovana na nezakonitom dokazu, odnosno na nezakonitom korišćenju „kritičnog razgovora” dana 21.01.2016. godine u 12:28 časova, koji prema navodima zahteva nije prošao vrednosnu proveru u smislu prethodnog određivanja identiteta glasa veštačenjem tokom istrage, te koji je korišćen u istrazi „kao metod svojevrsne iznude priznanja“.

Iz izloženih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, kako branilac okrivljenog u vezi sa ovom povredom u obrazloženju zahteva nijednom rečju ne navodi suprotno kojim zakonskim odredbama je ovaj dokaz izveden, već u suštini osporava kredibilitet tog dokaza, imajući u vidu da Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1.), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to po oceni ovoga suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Pored toga, u obrazloženju zahteva ukazuje se i na povredu odredaba člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te na povredu odredaba člana 32. Ustava Republike Srbije.

Kako je odredbom člana 484. ZKP propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP) i da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tač. 2) i 3) tog zakonika mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, imajući u vidu da branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema sadržaj propisan odredbom člana 484. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                      Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić