Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 398/24 od 26.06.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Popovića, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji – meri bezbednosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 527/23 od 07.03.2024. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, okrivljenom AA otklonio meru bezbednosti - Proterivanje stranaca iz zemlje za vreme od pet godina, izrečenu na osnovu člana 80. i 88. KZ prvostepenom presudom, dok su u preostalom delu žalba ovog branioca i u celosti žalba branioca okrivljenog AA, advokata Nemanje Nikitovića, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokat Marko Šokorac i Filip Matković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnose i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev kao osnovan, preinačiti pobijane pravnosnažne presude u pogledu pravne kvalifikacije ili ih ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog AA, advokati Marko Šokorac i Filip Matković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ističući da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ, već eventualno nekog drugog krivičnog dela. U vezi sa tim navode da je za postojanje ovog oblika krađe potrebno da su kumulativno ostvarena obeležja opisana u tački 3., a koja se tiču načina izvršenja krađe, odnosno da je krađa izvršena na naročito drzak način, uz upornost i bezobzirnost učinioca. Po navodima odbrane u konkretnoj situaciji činjenično je opisana razmena, odnosno trampa, te nema elemenata krivičnog dela, na koji način ističu i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Branioci dalje ističu da je okrivljeni lažno prikazao činjenice i da se moglo raditi o nekom drugom krivičnom delu, bez preciziranja o kom konkretno krivičnom delu.

Izneti navodi branilaca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz zakonskog opisa krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ proizlazi da ovo krivično delo, koje predstavlja poseban kvalifikovani oblik krađe, čini lice koje krivično delo krađe iz člana 203. KZ (oduzimanje tuđe pokretne stvari drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist), izvrši pod nekom od kvalifikatornih okolnosti predviđenih u tačkama od 1) do 6) navedenog člana, a kvalifikatorna okolnost iz tačke 3) ovog člana je izvršenje krađe na naročito opasan ili naročito drzak način.

Za postojanje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ, za koje je okrivljeni pobijanim presudama oglašen krivim, potrebno je da su u pogledu radnje izvršenja, objekta radnje i namere ostvarena obeležja obične krađe i pored toga, kumulativno, da je krađa izvršena pod kvalifikatornom okolnošću predviđenom u tački 3) navedenog člana, koja se tiče načina izvršenja krađe.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svesan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, „...na naročito drzak način oduzeo tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, na taj način što se na ulici predstavio oštećenoj BB iz ... kao predstavnik mađarske kompanije koja starijim građanima dodeljuje poklone i to pozlaćeno posuđe „...“, zadobivši poverenje oštećene ušao u stan oštećene, a zatim se njenom suprugu oštećenom VV takođe predstavio kao predstavnik mađarske kompanije koja starijim građanima dodeljuje poklone u vidu pozlaćenog posuđa „...“, lažno im prikazavši da treba da mu daju neku bižuteriju u vidu minđuše kako bi istu prikazao predstavništvu koje imaju u Novom Sadu kao dokaz da je uručio poklon, čime je naveo oštećenog VV i oštećenu BB da po stanu izvrše pretragu u cilju pronalaženja minđuše u vidu bižuterije ili drugog predmeta bez neke veće vrednosti, te nakon što je odbio više predmeta koje su mu oštećeni ponudili, u trenutku kada je oštećeni VV okrivljenom pokazao kutiju u kojoj se nalazio jedan veći zlatnik – dukat sa likom ... i tri manja dukata – zlatnika sa likom ..., u trenutku kada se oštećeni VV okrenuo u nameri da se nakašlje, iskoristivši navedenu situaciju, iz kutijice oduzeo i prisvojio jedan veći zlatnik – dukat sa likom ... i tri manja dukata – zlatnika sa likom ..., a zatim je naglo napustio stan oštećenih, pod izgovorom da želi da im donese još jednu kutiju sa posuđem, uputivši se u nepoznatom pravcu, te je na taj način oduzeo i prisvojio navedene predmete u vlasništvu oštećenih, u vrednosti od 104.000,00 dinara.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u izreci navedene presude, pored subjektivnih obeležja krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ - umišljaja i namere da okrivljeni prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, opisan je i način izvršenja, kao objektivno obeležje krivičnog dela. Zadobijanje poverenja oštećenih lažnim predstavljanjem i ponudom poklona, a zatim korišćenje njihove nepažnje, imajući u vidu njihovu stariju životnu dob i oduzimanje vrednih dukata koje su mu oni, baš zbog poverenja koje su u njega stekli – prethodno pokazali, po objektivnim kriterijumima predstavlja naročito drzak način izvršenja krađe.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni AA pravnosnažno oglašeni krivim, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa suprotno navodima zahteva, nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković