Istom presudom na osnovu člana 196. stav 1. ZKP, okrivljena V.Đ. obavezana je da plati sudski paušal u iznosu od 3.000,00 dinara kao i troškove postupka u iznosu od 176.938,000 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 223/14 od 06.11.2014. godine delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu preinačena je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K br.616/10 od 13.09.2013. godine u delu odluke o meri bezbednosti, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenoj V.Đ. zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, primenom odredbe člana 297. stav 5. KZ izrekao meru bezbednosti zabrane upravlja motornim vozilom ''B'' kategorije u trajanju od 5 godina, računajući od dana pravnosnažnosti presude s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne ne uračunavu u izrečenu meru, te je okrivljenoj primenom odredbe člana 136. stav 9. ZKP u izrečenu meru bezbednosti uračunato vreme za koje joj je vozačka dozvola bila privremeno oduzeta rešenjem istražnog sudije Opštinskog suda u Zrenjaninu K 209/09 od 14.06.2009. godine, dok su u preostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu, a i žalba okrivljene u celosti odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u preostalom nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene V.Đ., advokat M.P. iz razloga predviđenih u članu 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. i 4. ZKP, u vezi člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5. ZKP kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i osuđenu oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 486. i 487. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene V.Đ. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene V.Đ. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je povreda zakona, i to bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i 438. stav 1. tačka 5. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje koje su učinjene u prvostepenom i drugostepenom postupku.

Navedene povrede međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovih razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene V.Đ.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                     Dragiša Đorđević, s.r.