Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca maloletnog AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan.

Branilac maloletnog AA – advokat Esad Duljević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju prema maloletniku pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, da je odredbom stava 3. istog člana propisano da se gonjenje za ovo krivično delo preduzima po privatnoj tužbi, te da se shodno odredbi člana 57. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica za krivična dela koja se gone po predlogu ili privatnoj tužbi postupak može pokrenuti samo ako je oštećeni stavio predlog za pokretanje postupka nadležnom javnom tužiocu za maloletnike u roku predviđenom članom 53. ZKP, pa kako predlog oštećenog za pokretanje postupka u konkretnom slučaju nije podnet, to ova činjenica predstavlja okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje, a pobijane presude donete su uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP postoji ukoliko je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja, ili je stvar već pravnosnažno presuđena, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

U konkretnom slučaju, eventualno nepostojanje predloga zakonskog zastupnika maloletnog oštećenog za pokretanje postupka nadležnom javnom tužiocu za maloletnike ne predstavlja okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA. Samim tim, pobijana rešenja nisu doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, već bi se u takvom slučaju moglo raditi samo o privremenoj procesnoj smetnji iz člana 416. stav 1. tačka 2) ZKP, odnosno o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Međutim, kako je Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nema zakonskog ovlašćenja da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se sastoje povrede zakona koje branilac u zahtevu nije obrazložio, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ove povrede zakona (iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP) nije ni upuštao.

Pored toga, u konkretnom slučaju radi se o tzv. „pretpostavljenom predlogu za gonjenje“ zakonskog zastupnika maloletnog oštećenog BB – oca VV, jer je isti u roku iz člana 53. stav 2. ZKP podneo krivičnu prijavu, čime se smatra da je podneo i predlog za pokretanje postupka protiv maloletnog AA (član 53. stav 3. ZKP), a do kraja postupka izričitom izjavom nije takav predlog povukao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA ukazuje, podneti zahtev odbio kao neosnovan, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić