Istom presudom, određeno je da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog AA padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Radovana Vasiljevića–advokat Vićentije Darijević zbog povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 9) i 10) i 439. Tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1.br.772/22 od 15.11.2022. godine i oslobodi okrivljenog od optužbe ili ga osudi za blaže krivično delo ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u drugostepenoj presudi izvršena izmena pravne kvalifikacije krivičnog dela u odnosu na okrivljenog Radovana Vasiljevića tako što je otklonjena odredba člana 33. KZ i da je drugostepeni sud prihvatio činjenični opis dela iz prvostepene presude u odnosu na ovog okrivljenog, iako je očigledno da isti ne odgovara pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela za koje je okrivljeni Vasiljević oglašen krivim drugostepenom presudom, odnosno krivičnom delu iz člana 246. stav 1. KZ za koje u drugostepenoj presudi nije naveden činjenični opis. Ovo iz razloga što je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni Vasiljević zajedno sa okrivljenim AA prenosio opojnu drogu radi prodaje, odnosno da je delo izvršio kao saizvršilac, pa kada je otklonjena odredba člana 33 KZ, po stavu branioca, u radnjama okrivljenog Radovana Vasiljevića eventualno se mogu ostvariti samo elementi krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ. Na ovaj način, branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1 i 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je ovakve navode ocenio neosnovanim, iz razloga što su u činjeničnom opisu prvostepene presude navedeni svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ za koje je okrivljeni Vasiljević Radovan oglašen krivim pravnosnažnom presudom, a koji se odnose na neovlašćeno radi prodaje, prenošenje 3.377,00 grama opojne droge marihuane, koja se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontolisanih supstanci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 27/15, 59/17, 111/17, 31/18, 49/18, 96/18, 28/19 i 38/19 sada broj 70/21). Radnje izvršenja dela kao i elementi krivice okrivljenog Vasiljević Radovana su navedeni u izreci prvostepene presude, koja predstavlja deo pravnosnažne sudske odluke, te nije bilo potrebno ponavljati ih u drugostepenoj presudi. Prema tome, pravnosnažna presuda sadrži sve elemente krivičnog dela za koje je okrivljeni Vasiljević Radovan oglašen krivim, zbog čega su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede odredbe člana 439. tačka 1 ) ZKP. Samim tim su navodi branioca okrivljenog kojim se suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP- kada branilac smatra da u radnjama okrivljenog stoje obeležja drugog krivičnog dela- iz člana 246a stav 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, branilac ističe da je drugostepenom presudom povređena i odredba člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je prekoračena optužba, a koje navode zahteva je Vrhovni kasacioni sud ocenio neosnovanim iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Iz navedene odredbe proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije prekoračio optužbu, s obzirom da u činjeničnom opisu postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljenog Radovana Vasiljevića (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe, odnosno krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ (objektivni identitet), jer u činjeničnom opisu nisu dodate nove radnje okrivljenog Radovana Vasiljevića, niti je povećana kriminalna količina radnji krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen. Pri tome, u situaciji neizmenjenog činjeničnog opisa u pogledu bitnih elemenata krivičnog dela i pravne kvalifikacije, izostavljanje saizvršilaštva i odredbe člana 33. KZ, ne predstavlja prekoračenje optužbe i položaj okrivljenog zbog toga nije nepovoljniji.

Branilac je ukazao i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, iz razloga što je od strane VJT u Zrenjaninu izjavljena žalba u odnosu na okrivljenog Radovana Vasiljevića samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji dok su branioci podneli žalbu iz svih zakonskih razloga. Po oceni branioca, drugostepeni sud je, oglašavanjem okrivljenog krivim za izvršenje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ i otklanjanjem odredbe člana 33. KZ, a bez upodobljavanja činjeničnog opisa dela navedenoj pravnoj kvalifikaciji, delimičnim usvajanjem žalbe branilaca koja je izjavljena u korist okrivljenog, povredio odredbu člana 453 ZKP i to na štetu okrivljenog.

Odredbom člana 453. ZKP je propisano da, ako je žalba izjavljena samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Vrhovni kasacioni sud smatra da je zahtev branioca i u ovom delu neosnovan, iz razloga što prvostepena presuda, koja, delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljenog, nije izmenjena na njegovu štetu, jer okrivljeni nije oglašen krivim za drugo krivično delo za koje je predviđena teža krivična sankcija, već za isto krivično delo, uz razliku što nije oglašen krivim da je delo izvršio u saizvršilaštvu, niti mu je izrečena teža kazna, jer je u pogledu krivične sankcije prvostepena presuda ostala neizmenjena.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, s tim što navedenu povredu obrazlaže tako što osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 438.stav 1. tačka 7) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže obrazloženje u čemu se istaknuta povreda konkretno sastoji. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                      Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić