Istom presudom okrivljeni su na osnovu odredbe člana 193. i 196. ZKP-a obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka, paušala i troškova veštačenja, dok je na osnovu odredbe člana 87. KZ prema okrivljenom M.T. izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 623/13 od 04.07.2013. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu i branilaca okrivljenih D.I., I.B. i M.T., a presuda Višeg suda u Beogradu K br. 181/12 od 27.11.2012. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.I., adv. N.T., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. i člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine u celini ili delimično i prvostepenu i drugostepenu presudu ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje ili pak da iste preinači u celini ili delimično ili pak da preinači samo drugostepenu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.I., adv. N.T., Republičkom javnom tužiocu, i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je našao:

Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.I., adv. N.T., u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, ocenjuje neosnovanim.

Naime, branilac okrivljenog podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija navedene pravnosnažne presude zbog povrede člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, sa obrazloženjem da su iste zasnovane na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, odnosno na iskazima svedoka policijskih službenika G.J., Z.K. i N.P., koji su kako u istrazi tako i na glavnom pretresu, govorili o svojim operativnim saznanjima vezanim za kritični događaj.

Prednje navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.I., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 604. stav 1. ZKP-a propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika (01.10.2013. godine) ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Naime, odredbom člana 97. stav 1. tačka 4. ranije važećeg ZKP-a, propisano je da se ne može ispitati kao svedok ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova o sadržaju obaveštenja koje je dobio u smislu člana 226. i člana 235. stav 2. tog Zakonika.

Imajući u vidu napred citiranu odredbu člana 97. stav 1. tačka 4. ranije važećeg ZKP-a, kao i činjenicu da su ovi svedoci, policijski službenici svedočili samo i isključivo o svojim ličnim opažanjima vezanim za kritični događaj a ne o saznanjima koje su prikupili u toku svog operativnog rada, a što sve proizilazi iz obrazloženja prvostepene presude (strana 35) to su po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovana ukazivanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog o povredi odredbe člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a.

Ovo pogotovu što je pitanje dozvoljenosti dokaza, iskaza napred navedenih svedoka već neosnovano isticano u postupku po redovnom pravnom leku, o čemu je Apelacioni sud u Beogradu na strani 5 obrazloženja svoje presude, dao razloge koje prihvata i na koje upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a Vrhovni kasacioni sud.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.I., kao osnov podnošenja zahteva istaknuta je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a, koja se prema navodima zahteva sastoji u tome da je prvostepena presuda nejasna i nerazumljiva, da je izreka presude protivrečna sama sebi i razlozima navedenim u obrazloženju, te da presuda ne sadrži razloge o bitnim odlučnim činjenicama. Osim toga, u zahtevu se ističe i pogrešna ocena iskaza svedoka S.T. i fizičkohemijskog veštačenja sa nalazom i mišljenjem UKP NKTC iz kojeg, kako to branilac posebno ističe, proizilazi da se u DNK profilu ne sadrži profil okrivljenog D.I.

Međutim, prednjim navodima zahteva ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, pogrešnu ocenu izvedenih dokaza i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a odnosno na razloge koji odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a nisu predviđeni kao dozvoljen i za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u tom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 490. i 491. stav 1. ZKP-a u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a, u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                           Nevenka Važić, s.r.