Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 12/22 od 14.01.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Olivera Jovanić zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i pobijane presude ukine ili preinači i odbije privatnu krivičnu tužbu i okrivljenom dosudi troškove odbrane.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima, na kojima se prema odredbama zakona ne mogu zasnivati i kao takve dokaze označava sve dokaze koji su navedeni u obrazloženju pravnosnažne presude ističući da se razlikuju od dokaza koje je sud izveo na glavnom pretresu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud u obrazloženju presude naveo da je u toku dokaznog postupka izveo dokaze saslušanjem okrivljenog AA, izvršio uvid u iskaze svedoka BB, VV i GG i u iskaz veštaka Saše Krstića sa glavnog pretresa, kao i upoznavanjem sa pismenom dokumentacijom u spisima - pa je izvršen uvid u štampane stranice sa Fejsbuk profila „AA“, koje su priložene uz tužbu, kao i u nalaz i mišljenje veštaka Saše Krstića, te štampane fotografije sa profila „AA“.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravnosnažnu odluku doneo isključivo na osnovu dokaza izvedenih tokom postupka, koje je sve dokaze identično naveo i u obrazloženju pobijane presude, bez ikakvih odstupanja, zbog čega su izneti navodi zahteva, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac u zahtevu, označavajući kao nezakonite dokaze iskaze svedoka BB, VV i GG i iskaz veštaka Saše Krstića, ističe da je sud u ove iskaze izvršio uvid i iste pročitao na glavnom pretresu, pre pravnosnažnosti rešenja Osnovnog suda u Subotici K 1030/21 od 06.12.2021. godine, od koje odluke je prema navodima zahteva, zavisilo da li iskazi ovih lica sa ranijeg glavnog pretresa mogu biti pročitani ili ista moraju ponovo biti ispitana neposredno na glavnom pretresu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Subotici K 36/18 od 08.11.2021. godine odlučeno da se svedoci BB, VV i GG i veštak Saša Krstić, koji su već ispitani na ranijem glavnom pretresu, neće ponovo ispitivati, već će se u njihove iskaze izvršiti uvid.

Protiv navedenog rešenja žalbe su izjavili branilac okrivljenog, advokat Olivera Jovanić i okrivljeni AA, lično. Iz spisa dalje proizilazi da je žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv navedenog rešenja odbijena kao neosnovana rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv 1001/21 od 24.11.2021. godine, dok je o žalbi okrivljenog odlučeno rešenjem tog suda Kv 1030/21 od 06.12.2021. godine i ista je tim rešenjem odbačena kao neblagovremena. Branilac okrivljenog je nakon toga izjavila žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv 1030/21 od 06.12.2021. godine, u skladu sa pravnom poukom o pravu na podnošenje žalbe u roku od 3 dana od dostavljanja rešenja, o kojoj žalbi je odlučeno rešenjem Višeg suda u Subotici Kž2 362/21 od 27.12.2021. godine.

Iz spisa predmeta takođe proizilazi da je u iskaze svedoka BB, VV i GG i veštaka Saše Krstića, sud je izvršio uvid i iste izveo kao dokaz, na glavnom pretresu održanom dana 09.12.2021. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su tačni navodi zahteva da je prvostepeni sud u predmetne iskaze izvršio uvid i iste pročitao na glavnom pretresu (održanom dana 09.12.2021. godine), pre nego što je rešenje kojim je odlučeno da iskazi navedenih svedoka i veštaka mogu biti pročitani, postalo pravnosnažno dana 27.12.2021. godine.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da je sud predmetne iskaze pročitao na glavnom pretresu, u momentu dok rešenje o tome da li iskazi navedenih svedoka i veštaka mogu biti pročitani, još nije postalo pravnosnažno, nije od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanih presuda, imajući u vidu da je, iako kasnije, pravnosnažnom odlukom suda odlučeno da se svedoci BB, VV i GG i veštak Saša Krstić, koji su već ispitani na ranijem glavnom pretresu, neće ponovo ispitivati, već će se u njihove iskaze izvršiti uvid.

Nadalje, ukazujući na istu povredu zakona, branilac u podnetom zahtevu ukazuje na još jedan nezakonit dokaz – neoverene fotokopije fotografija profila priložene uz tužbu i u vezi sa tim ističe da sud u iste nije mogao izvršiti uvid, već ih je trebalo prikazati ili u njih izvršiti uvid prikazom Fejsbuka i proverom postojanja spornog profila.

Odredbom člana 112. tačka 26) Krivičnog zakonika propisano je da se ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak.

Prema odredbi člana 139. stav 1. ZKP, ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Odredbom člana 405. stav 4. ZKP propisano je da se isprave koje se koriste kao dokaz, ukoliko je to moguće, podnose u originalu.

Odredba člana 419. stav 2. ZKP propisuje da je sud dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izvede zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice.

Prema odredbi člana 16. stav 1. ZKP sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, dok je članom 84. stav 1. ZKP propisano da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Tačni su navodi istaknuti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da se, između ostalog, presuda zasniva na fotokopijama fotografija Fejsbuk profila okrifljenog, koje su priložene kao dokaz uz podnetu krivičnu tužbu.

Međutim, shodno citiranim zakonskim propisima, činjenice u krivičnom postupku se mogu dokazivati svim dokazima osim onima koji su sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbom člana 16. stav 2. ZKP, dakle i neoverenom fotokopijom fotografija profila. Samim tim, u situaciji kada nije moguće pribaviti ispravu u originalu, što je u konkretnom slučaju u pitanju (obzirom da je Fejsbuk profil okrivljenog ugašen), nije isključena mogućnost upotrebe fotokopije isprave. Da li neoverena fotokopija isprave predstavlja nedozvoljeni dokaz jeste faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju i zavisi od toga da li postoji ili ne postoji sumnja u njenu autentičnost i verodostojnost, a samim tim i da li je takva isprava podobna da služi kao dokaz kakve činjenice, koja ima značaj za pravne odnose.

U konkretnom slučaju, navedene fotokopije, po oceni ovoga suda, ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati i pored toga što je branilac tokom postupka i u žalbi osporavala njihovu autentičnost i verodostojnost. Ovo stoga što Vrhovni kasacioni sud nalazi, ne upuštajući se pri tome u ocenu pravilnosti i potpunosti utvrđenog činjeničnog stanja, da je autentičnost i verodostojnost tih dokaza, shodno članu 419. stav 2. ZKP, proverena izvođenjem drugih dokaza, koji su sudu bili na raspolaganju, posebno obavljenim veštačenjem i iskazima svedoka.

Pored toga, iste navode - usmerene u pravcu osporavanja verodostojnosti fotokopija koje su dostavljene uz krivičnu tužbu i samim tim postojanja profila okrivljenog na društvenoj mreži Fejsbuk, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Subotici K 36/18 od 09.12.2021. godine, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda iz koga proizilazi da vršenje uvida fotografije – štampane stranice profila priložene uz tužbu, predstavljaju zakonit dokaz na kome se može zasnivati presuda (strana 6. i 8., poslednji stav i strana 7. i 9. prvi stav obrazloženja prvostepene presude), na strani 3. u prvom stavu, obrazloženja presude Višeg suda u Subotici Kž1 12/22 od 14.01.2022. godine, izneo razloge koje u svemu kao jasne i pravilne, prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Sa svega iznetog, a suprotno iznetim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, dozvoljeno. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodima zahteva - da je odluka o kazni previsoka i neobrazložena, branilac zapravo ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, zbog čega se u razmatranje ovih navoda nije upuštao.

Pored ovoga, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog obrazlaže navodima, da su u donošenju pobijanih presuda učestvovale sudije koje nisu izabrane slučajnim izborom i da je sud nezakonito menjao postupajuće sudije u postupku, uz pozivanje na opštu odredbu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, kojom je predviđeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ukoliko je okrivljenom povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, kako uz zahtev, branilac okrivljenog nije dostavila odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu i razmatranje ovih navoda zahteva, nije upuštao.

Nadalje, Vrhovni kasacioni sud se, shodno članu 489. stav 1. ZKP, nije upuštao ni u ocenu istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 9) i 10) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, obzirom da iste nisu obrazložene niti proizilaze iz sadržine zahteva.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog ukazuje na povredu člana 428. ZKP, ukazujući na nesaglasnost u pogledu datuma donošenja pravnosnažne prvostepene presude, te nadalje kao razlog podnošenja zahteva ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) i 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, suštinski ukazujući da je izreka presude nerazumljiva, da su razlozi presude nejasni, da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, da sud u toku glavnog pretresa nije pravilno primenio neku odredbu zakonika, što je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, te da je presudu doneo stvarno nenadležni sud.

Pored toga, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa izvedenim dokazima i njihovom ocenom, iznoseći sopstveno viđenje događaja i sopstvenu analizu dokaza, koja je drugačija od one koja je izneta u pravnosnažnoj presudi, čime po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na povredu člana 440. ZKP.

Kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) i 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te povrede članova 428. i 440. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, ni dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić