Presudom Apelaconog suda u Novom Sadu Kž1 574/18 od 14.08.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu i žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Šapcu 1K 1160/12 od 30.03.2018. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Stanislav Jocković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ukine samo pobijanu drugostepenu presudu i spise vrati tom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, prvenstveno osporava nalaz i mišljenje komisije veštaka FTN Novi Sad - departmana za saobraćaj, ukazujući pritom da je odbrana tokom postupka imala niz dokaznih predloga čiji je cilj bio da se dokaže da je saobraćajno-tehničko veštačenje „netačno, neosnovano i neprihvatljivo“, a sud je odbijajući ove predloge, prema stavu branioca, povredio pravo na odbranu, odnosno pravo na pravično suđenje okrivljenog. U vezi toga, u zahtevu se ukazuje da je učinjena i povreda krivičnog zakona na štetu okrivenog, jer je isti osuđen za predmetno krivično delo, iako prema mišljenju branioca, na strani okrivljenog nema doprinosa nastanku saobraćajne nezgode, već je isključivi uzrok saobraćajne nezgode na strani, tj. u postupanju oštećene biciklistkinje, sada pokojne BB – kojim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac suštinski osporava utrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                    Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić