U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Gordane Kojić, Milene Rašić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Dragana Tomića i dr, zbog produženog krivičnog dela poreska utaja u saizvršilaštvu iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. stav 1. i 5. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Dragana Tomića i Janoš Blaška – advokata Đurđevke Mladenović Živković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K-170/18 od 07.11.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 172/24 od 28.11.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Tomića i okrivljenog Janoš Blaška – advokata Đurđevke Mladenović Živković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K-170/18 od 07.11.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 172/24 od 28.11.2024. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu K-170/18 od 07.11.2023. godine okrivljeni Dragan Tomić i Janoš Blaško oglašeni su krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja u saizvršilaštvu iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. stav 1. i 5. KZ („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009) i osuđeni: -okrivljeni Dragan Tomić na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 dinara koju je dužan da plati u 10 jednakih mesečnih rata računajući od dana pravnosnažnosti presude, odnosno u 10 jednakih mesečnih rata od po 100.000,00 dinara, a sve u roku od 10 meseci od pravnosnažnosti presude, -okrivljeni Janoš Blaško na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i novčanu kaznu u iznosu od 800.000,00 dinara koju je dužan da plati u 10 jednakih mesečnih rata računajući od dana pravnosnažnosti presude odnsono u 10 jednakih mesečnih rata od po 80.000,00 dinara, sve u roku od 10 meseci od dana pravnosnažnosti presude. Ukoliko okrivljeni ne plate označene novčane kazne u određenom roku, sud će iste zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci. Istom presudom na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljenih Dragana Tomića i Janoš Blaška oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 168.391.911,00 dinara koju su dužni solidarno da uplate u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, na račun Osnovnog suda u Vrbasu. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 172/24 od 28.11.2024. godine delimično je usvojena kao osnovana žalba branioca okrivljenog Dragana Tomića samo u delu odluke o krivičnoj sankciji i presuda Osnovnog suda u Vrbasu K-170/18 od 07.11.2023. godine preinačena, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Dragana Tomića zbog produženog krivičnog dela poreska utaja u saizvršilaštvu iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. stav 1. i 5. KZ, za koje je tom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci i novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 10 meseci od dana pravnosnažnosti presude, u 10 jedankih rata, a ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku sud će je zameniti kaznom zatovra, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od 6 meseci, dok je u preostalom delu žalbu branioca okrivljenog Dragana Tomića i okrivljenog Janoš Blaška, kao i žalbu javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je zajednički branilac okrivljenih Dragana Tomića i Janoša Blaška – advokat Đurđevka Mladenović Živković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 2) i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu u Vrbasu ili iste preinači i okrivljene oslobodi od optužbe. Stavljen je i predlog da se odloži izvršenje kazne.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti zajednčikog branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Zajednički branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže navodima da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Naime, po stavu odbrane, ako su prvostepeni i drugostepeni sud utvrdili da je PD „Aleksana“ DOO, pa samim tim i okrivljeni, neosnovano koristili PDV po računima dobavljača kao prethodni, onda takva radnja ne predstavlja krivično delo poreska utaja, već krivično delo neosnovano korišćenje prethodnog PDV-a iz člana 173a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, dok je stavom 3. istog člana propisano da ovaj oblik krivičnog dela postoji ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi iznos od 7.500.000,00 dinara (sedammilionapetstohiljadedinara).

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom okrivljeni su oglašeni krivim da su u periodu od 14.09.2010. do 07.09.2012. godine u Kuli, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje, zajedno, Dragan Tomić kao osnivač i lice koje je faktički vodilo poslovanje Privrednog društva „Aleksana“ DOO Kula i Janoš Blaško kao direktor i zakonski zastupnik tog privrednog društva, u nameri da delimično izbegnu plaćanje poreza, davali lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja za utvrđivanje takvih obaveza, a iznos obaveza čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000,00 dinara, na štetu budžeta Republike Srbije, koišćenjem istog trajnog odnosa, jedinstva mesta izvršenja dela, istovrsnog predmeta dela i sa jedinstvenim umišljajem, a na način bliže opredeljen u tačkama 1, 2 i 3 izreke presude.

Kako iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude proizilaze sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela poreska utaja u produženom trajanju iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje su okrivljeni i oglašeni krivim, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani imajući u vidu da okrivljenima izrekom pravnosnažne pobijane presude nije stavljeno na teret da su neosnovano koristili PDV po računima dobavljača kao prethodni, kako to branilac pogrešno navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da je krivično delo poreska utaja iz tačke 3) izreke prvostepene presude za utajeni PDV u iznosu od 1.400.437,70 dinara bilo apsolutno zastarelo u vreme donošenja prvostepene presude, jer ovaj iznos utajenog poreza predstavlja krivično delo iz člana 229. stav 1. KZ, za koje apsolutna zastara nastupa za 10 godina, što je 01.07.2022. godien, a prvostepena presuda Osnovnog suda u Vrbasu K-170/18 je doneta 07.11.2023. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Produženo krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pobijanom prvostepenom presudom, obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, pa se stoga u smislu člana 61. stav 5. KZ, ima smatrati da je produženim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima, a što očigledno proizilazi iz izreke i obrazloženja prvostepene presude. S tim u vezi je i pravna kvalifikacija navedenog produženog krivičnog dela izvršena prema sveukupnom zbiru novčanih iznosa ostvarenih pojedinačnim radnjama. U tom slučaju zastarelost krivičnog gonjenja kod produženog krivičnog dela počinje teći od momenta kada je preduzeta radnja poslednjeg dela koje je obuhvaćeno produženim krivičnim delom, a rok se određuje prema pravnoj kvalifikaciji koja je prihvaćena za produženo krivično delo.

Iz izreke prvostepene odluke Osnovnog suda u Vrbasu K-170/18 od 07.11.2023. godine, proizlazi da je prvostepeni sud u presudi sabrao iznose iz pojedinačnih radnji, odnosno pojedinačnih krivičnih dela, što predstavlja obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i na taj način došao do zbirnog iznosa, koji predstavlja postignutu imovinsku korist, imajući u vidu da su radnje okrivljenih obuhvaćene jedinstvenim umišljajem, koji proizlazi iz izreke prvostepene presude, zbog čega se pojedinačne radnje, odnosno pojedinačna krivična dela ne mogu razdvajati, već se zastarelost krivičnog gonjenja, shodno odredbi člana 61. stav 5. KZ, računa od poslednje preduzete radnje koja je izvršena dana 07.09.2012. godine, a koja nije zastarela u vreme donošenja prvostepene odluke, odnosno nije zastarela ni do donošenja drugostepene odluke. Kako su okrivljeni prvostepenom presudom oglašeni krivim da su u vremenskom periodu od 14.09.2010. godine do 07.09.2012. godine, izvršili produženo krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09) u vezi člana 33. i 61. KZ, a prema istom zakonu propisana kazna zatvora je od dve do deset godina i novčana kazna, to proizlazi da u konkretnom slučaju, u smislu člana 103. tačka 3) KZ u vezi člana 104. tačka 6) KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nije nastupila u momentu donošenja prvostepene odluke (apsolutna zastarelost bi nastupila istekom dana 07.09.2032. godine), kako se neosnovano ističe u podnetom zahtevu, te donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava 24 računa izdata od strane „Alfa tim trade“ u periodu od 09.04 do 07.09.2012. godine u ukupnom iznosu od 134.046,681,54 dinara, sa iskazanim PDV-om u iznosu od 20.447.798,90 dinara i nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke Olivere Šapurić od 13.10.2016. godine. Navedenu povredu zakona branilac obrazlaže navodima da ne postoji poslovna dokumentacija PD „Alfa tim trade“ kao dobavljača, već je navedene račune izdalo PD „Alfa trim trade“ DOO iz Niša, odnosno da smatra da deo nalaza i mišljenja veštaka koji se odnosi na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. KZ predstavlja nezakonit dokazm u ovom krivičnom postupku - krivično delo poreska utaja.

Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac samo formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, dok u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, jer osporava identitet dobavljača i dokaznu snagu označenog nalaza i mišljenja.

Pored iznetog, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, koju obrazlaže navodima da je od okrivljenih oduzeta imovinska korist u iznosu od 168.391.911,00 dinara, a da prema obrazloženju navedene presude utajeni porez treba da plati pravno lice, jer okrivljeni nisu obveznici PDV ni poreza na dohodak građana, a pri tome je imovinska korist utvrđena paušalno i nezakonito, kao i da nema dokaza da su okrivljeni kao fizička lica prisvojila navedeni iznosniti da je taj iznos predstavljao prihod pravnog lica.

Po stavu Vrhovnog suda, na opisani način branilac, takođe, samo formalno označava povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, dok u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP .

Prilikom obrazlaganja povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, iako ne numeriše, branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer smatra da u radnjama okrivljenih nema elemenata krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. KZ. Međutim, i ovu povredu zakona branilac obrazlaže osporavajući utvrđeno činjenično stanje navodima da okrivljeni nisu poreski obveznici PDV prilikom nabavke robe, da nisu utajili nezakonit prihod ni rashod, da su podneli blagovremeno poreske prijave pa PPPDV, da ne postoje lažni podaci o nabavci robe, zbog čega ne mogu snositi odgovornost za eventualne nezakonitosti u radu i raspolaganju novcem trećih lica, a ovde konkretno svojih dobljavača.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih advokata Đurđevke Mladenović Živković u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković