Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 3830/12 od 27.09.2012. godine uvažena je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i ukinuta prvostepena presuda, te predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku Viši sud u Beogradu je presudom K 1106/12 od 14.02.2013. godine okrivljenog D.A. oglasio krivim zbog krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga u pokušaju iz člana 247. stav 1. u vezi člana 30. KZ-a i izrekao mu uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine ne izvrši novo krivično delo. Prvostepeni sud je istovremeno odredio da se okrivljeni ima staviti pod zaštitni nadzor za vreme od tri godine i to tako što se isti ima javljati organu nadležnom za izvršenje zaštitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi, potom ima blagovremeno obaveštavati o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta, ima se uzdržavati od upotrebe droge i lečiti u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi i posećivati određena profesionalna i druga svetovališta ili ustanove i postupati po njihovim uputstvima, a da ga sud, ako ne ispunjava obaveze koje su mu određene, može opomenuti ili raniju obavezu zameniti drugom ili produžiti trajanje zaštitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili opozvati uslovnu osudu. Na osnovu člana 247. stav 5. u vezi člana 87. KZ-a prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta izvršenja krivičnog dela i to osam paketića marihuane ukupne količine 3,44 grama i jedna bezbojna kutija okruglog oblika. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 27.385,00 dinara kao i iznos od 30.000,00 dinara na ime paušala, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Kž1 broj 2924/13 od 04.07.2013. godine povodom žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, a po službenoj dužnosti, ukinuo prvostepenu presudu i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz broj 160/14 od 04.03.2014. godine, protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 2924/13 od 04.07.2013. godine, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 385. stav 2. ZKP-a („Službeni list SRJ“, broj 70/01, 68/02, „Službeni glasnik RS“, broj 58/04 ... do 76/10) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će usvojiti zahtev i ukinuti navedeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu a predmet vratiti drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o izjavljenoj žalbi u smislu člana 385. stav 2. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog, nakon čega je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća je razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Imajući u vidu da je pobijano rešenje Apelacionog suda u Beogradu doneto 04.07.2013. godine, dakle, pre 01.10.2013. godine, kada je počela primena novog ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72 od 28.09.2011. godine), Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 604. stav 1. ZKP-a ispitao istaknutu povredu zakona iz člana 385. stav 2. ZKP-a, nalazeći da su izneti navodi Republičkog javnog tužioca osnovani.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 2924/13 od 04.07.2013. godine povređena odredba člana 385. stav 2. ZKP-a.

Odredbom člana 385. stav 2. ZKP-a propisano je da će drugostepeni sud, ukoliko je u istom predmetu već jedanput ukinuta prvostepena presuda, u sednici veća ili nakon održanog pretresa doneti odluku, pri čemu ne može ukinuti pobijanu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Navedena odredba propisuje procesnu zabranu dvostrukog ukidanja presude i vraćanje prvostepenom sudu, samim tim i ograničenje u postupanju drugostepenog suda, pa je u konkretnoj procesnoj situaciji drugostepeni sud bio dužan da u smislu tada važećih odredbi člana 377. stav 1. do 5. ZKP-a i člana 378. i 379. ZKP-a održi pretres ili da u sednici veća donese meritornu odluku povodom izjavljene žalbe. Kako drugostepeni sud to nije učinio već je prvostepenu presudu po drugi put ukinuo, to je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 2924/13 od 04.07.2013. godine povređen zakon - odredba člana 385. stav 2. ZKP-a na štetu okrivljenog, jer on ima pravo na suđenje u razumnom roku i da odluku donese zakonom određeni sud, a to je u ovom slučaju Apelacioni sud u Beogradu.

Zbog učinjene povrede zakona, bilo je nužno ukinuti pravnosnažno rešenje protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je Vrhovni kasacioni sud, usvojio podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, ukinuo pravnosnažno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž1 2924/13 od 04.07.2013. godine i predmet vratio Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.