Protiv drugostepene presude zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ž.B., advokat M.Č., zbog povrede Zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti donese presudu kojom će ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.B. je neosnovan.

Branilac okrivljenog Ž.B., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepenom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, tako što je drugostepeni sud odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, a u situaciji kada nadležni javni tužilac nije izjavio žalbu protiv prvostepene presude, izmenio prvostepenu presudu na štetu okrivljenog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je okrivljenom umesto kazne zatvora u trajanju od 30 dana na koju je bio osuđen prvostepenom presudom izrekao novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koja bi zamenom iznosila 50 dana zatvora, što, prema stavu branioca, znači da je okrivljenom izrečena kazna zatvora u dužem vremenskom trajanju od one na koju je osuđen prvostepenom presudom.

Iz spisa predmeta proizlazi da presudom Osnovnog suda u Kraljevu, okrivljeni Ž.B. je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 30 dana, da je protiv ove presude žalbu izjavio samo branilac okrivljenog, te da je presudom Višeg suda u Kraljevu Kž 424/15 od 29.10.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog prvostepena presuda preinačena tako što je okrivljeni za krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, te je istovremeno određeno da će se ova kazna ukoliko je okrivljeni ne plati u navedenom roku, zameniti kaznom zatvora tako što će se na svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se branilac okrivljenog Ž.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP.

Naime, sistem kazni u našem krivičnom zakonodavstvu propisan članom 43. Krivičnog zakonika, predviđa da se krivično odgovornim učiniocima za izvršena krivična dela mogu izreći ove kazne: 1) kazna zatvora, 2) novčana kazna, 3) rad u javnom interesu i 4) oduzimanje vozačke dozvole. Dakle, prema navedenoj zakonskoj sistematizaciji kazni i s obzirom na slobodu ili pravo koje se kaznom oduzima ili ograničava i to sloboda – kaznom zatvora, a imovina – novčanom kaznom, proizlazi da je kazna zatvora u odnosu na novčanu kaznu teža kazna. Stoga se, navodi zahteva branioca okrivljenog da je drugostepeni sud izricanjem novčane kazne okrivljenom umesto kazne zatvora, koja mu je bila izrečena prvostepenom presudom, povredio odredbu člana 453. ZKP, i da je time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, ocenjuju neosnovanim.

To što bi se predmetna novčana kazna u slučaju da je okrivljeni ne plati u određenom roku mogla zameniti kaznom zatvora u dužem vremenskom trajanju od kazne zatvora, na koju je okrivljeni bio osuđen prvostepenom presudom, po nalaženju ovog suda, ne ukazuje da je ona teža kazna u odnosu na navedenu kaznu zatvora, jer je to način izvršenja novčane kazne do koga u smislu člana 51. stav 2. KZ, može doći samo ako okrivljeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, što predstavlja buduću neizvesnu okolnost koja ne može biti od značaja za međusobno upoređivanje navedenih kazni po težini.

Na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                          Janko Lazarević,s.r.