Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 149/20 od 11.12.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokati Boško Talančevski i Pavle Mušicki, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači u celini pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branioci okrivljenog AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je pravnosnažnim presudama prekoračena optužba, odnosno da je u konkretnom slučaju povređen objektivni identitet optužbe i presude, na taj način što je sud u činjeničnom opisu izreke presude dodao reči: „...i da će je u datom momentu moći izbeći, te da kod nekog lica neće nastupiti telesna povreda...“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud, ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 420. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, ili u drugom smislu povećane kriminalne aktivnosti i iskazane volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iako su tačni navodi izneti u zahtevu branilaca da su u izreci prvostepene presude u opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela dodate reči „...i da će je u datom momentu moći izbeći, te da kod nekog lica neće nastupiti telesna povreda...“, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedeno ne predstavlja prekoračenje optužbe, već svojevrsnu interpretaciju dela zakonskog teksta odredbe člana 26. Krivičnog zakonika, kojom je, između ostalog, alternativno propisano da je krivično delo učinjeno iz nehata kada je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti, kao i zakonskog teksta odredbe člana 297. stav 3. Krivičnog zakonika, koje u konkretnom slučaju nisu pravno relevantne za izmenu identiteta predmetnog krivičnog dela.

Naime, kako iz činjenica i okolnosti navedenih u optužnom aktu - da je okrivljeni bio svestan da usled opisanog kršenja saobraćajnih propisa, može doći i do „ugrožavanja javnog saobraćaja i dovođenja u opasnost tela ljudi, ali je olako držao da do toga neće doći“, kao i iz opisa posledica u vidu teških telesnih povreda kod oštećenih, jasno proizilazi vinost okrivljenog, u obliku svesnog nehata u odnosu i na osnovno delo i na težu posledicu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, dodavanjem predmetnih reči, u činjenični opis dat u izreci pravnosnažne presude, koji sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela za koja je okrivljeni AA oglašen krivim prvostepeni sud, a samim tim ni drugostepeni, nije prekoračio optužbu, jer ove činjenice nisu neophodne i relevantne za postojanje konkretnog krivičnog dela. Stoga su neosnovani navodi zahteva branilaca ovog okrivljenog o učinjenoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Osim navedenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog navode i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, obrazlažući istaknute povrede branioci polemišu sa načinom izvođenja dokaza i osporavaju činjenična utvrđenja suda, što predstavlja povredu člana 440. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, zbog čega se Vrhovni kasacioni sud se u ocenu istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić