Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.3556/13 od 08.10.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba osuđenog V.K., a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br.3041/13 od 04.09.2013. godine potvrđena.

Branilac osuđenog V.K., advokat B.S. podnela je Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.252/10 od 14.09.2011. godine, K br.1006/10 od 16.11.2010. godine, K br.23861/11 od 12.10.2010. godine, K br.24502/10 od 08.01.2011. godine i K br.3326/10 od 26.11.2010. godine, navodeći da je tim presudama okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 7 meseci, koja kazna zapravo predstavlja jedinstvenu kaznu zatvora na koju je osuđeni V.K. osuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br.3041/13 od 04.09.2013. godine, kojom su presude navedene u zahtevu, preinačene u pogledu odluke o kazni. Branilac osuđenog V.K. je navedeni zahtev podneo zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. ZKP i povrede Ustavom zagarantovanih prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati Osnovnom sudu u Novom Sadu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači i donese jedinstvenu presudu tako što će kaznu zatvora u trajanju od 8 godina i 7 meseci smanjiti na kaznu u znatno manjem trajanju vodeći se zakonskim okvirima o propisanoj maksimalnoj kazni iz člana 344. KZ.

Vrhovni kasacioni sud, je, budući da se zahtevom branioca osuđenog ukazuje na jedinstvenu kaznu zatvora na koju je osuđeni V.K. osuđen pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 3041/13 od 04.09.2013. godine, kojom su pravnosnažne presude navedene u zahtevu preinačene u pogledu odluke o kazni, zahtev branioca osuđenog V.K. razmatrao u odnosu na pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 3041/13 od 04.09.2013. godine. Na sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog V.K. je neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je pored povreda zakona koje predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, da se isti može podneti u roku od 30 dana od dana kada je okrivljenom dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Iz spisa predmeta proizilazi da su pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti preinačene u pogledu odluke o kazni pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br.3041/13 od 04.09.2013. godine, a da je okrivljeni V.K. presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.3556/13 od 08.10.2013. godine kojom je potvrđena navedana presuda, primio dana 18.10.2013. godine.

Imajući u vidu da je branilac osuđenog V.K. zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, koje su ušle u sastav presude Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br.3041/13 od 04.09.2013. godine, podneo poštom dana 27.01.2014. godine, dakle po proteku roka od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene presude okrivljenom, Vrhovni kasacioni sud je našao, da je zahtev za zaštitu zakonitosti neblagovremen.

Iz napred navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                Dragiša Đorđević, s.r.