Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1366/15 od 27.11.2015. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Požegi, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Požegi K 290/14 od 15.07.2015. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je apelacioni sud okrivljenom I.J. za krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to: za krivično delo iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, za krivično delo iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru kaznu zatvora u trajanju od dva meseca i za krivično delo iz člana 323. stav 3. u vezi st.2. i 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, pa ga je zatim osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog I.J., advokat Z.Đ., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1). ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da pobijanu drugostepenu presudu preinači u smislu navoda iz zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju u odnosu na krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru je primenjen zakon koji se nije mogao primeniti budući da je umišljaj okrivljenog u tom slučaju bio usmeren u pravcu da uvredi policijske službenike, a u izreci presude nisu navedene konkretne radnje koje su oštećeni preduzimali u obavljanju poslova bezbednosti i održavanja javnog reda i mira, a u odnosu na koje radnje bi okrivljeni ometao službena lica. Iznetim navodima, po oceni ovog suda branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru (''Službeni glasnik RS'' br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 i dr.zakon i 85/05-dr.zakon), koji zakon je važio kako u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, tako i u vreme pravnosnažnog presuđenja, odnosno kako iz izreke proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom u prostorijama policijske stanice ometao ovlašćena službena lica u obavljanju poslova javne bezbednosti i održavanja javnog reda i mira, tako što je svojim vozilom došao do ulaznih vrata policijske stanice, skinuo košulju i ušao u hodnik stanice, gde je započeo sa vređanjem i pretnjama prisutnim policijskim službenicima-oštećenima koji su se u tom trenutku spremali da krenu ponovo u lokal „...“, kako bi dovršili započetu službenu radnju, a načini kojima je sve okrivljeni tom prilikom ometao ovlašćena službena lica u obavljanju poslova javne bezbednosti i održavanja javnog reda i mira su detaljno navedeni u tački dva izreke pobijane prvostepene, presude, to su po oceni ovog suda, neosnovani navodi branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanje javnog reda i mira iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu člana 439. tačka 3) ZKP, i u vezi sa tim navodi da u pobijanoj prvostepenoj presudi nije navedeno da će u slučaju opoziva uslovne osude sud okrivljenom uračunati vreme koje je proveo u pritvoru, te da ni u drugostepenoj presudi sud prilikom izricanja kazne zatvora okrivljenom, nije uračunao vreme koje je proveo u pritvoru od 31.08.2014. godine do 24.09.2014. godine.

Iznetim navodima, branilac okrivljenog iako formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u suštini ukazuje na to da su donošenjem pobijanih presuda povređene odredbe o uračunavanju pritvora, odnosno ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP u vezi člana 278. stav 1. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da su u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu okrivljeni i branilac zahtevali da prisustvuju sednici veća u kojoj se odlučivalo o žalbi, što im je u konkretnom slučaju onemogućeno, iako za jedno od krivičnih dela za koje je okrivljeni oglašen krivim propisana obavezna odbrana, a kojim navodima, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu člana 511. stav 1. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe, a vezano za krivično delo iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim tačkom jedan izreke pobijane prvostepene presude, da nije utvrđeno da je „napad“ okrivljenog tom prilikom bio visokog intenziteta, na šta ukazuju i druga objektivna dešavanja u lokalu. Nadalje, u odnosu na radnju opisanu pod tačkom tri izreke pobijane prvostepene presude učinjene na štetu R.S., branilac smatra da dokazi izvedeni u toku postupka ukazuju da okrivljeni nije napao policijskog službenika, odnosno službeno lice u vršenju službene dužnosti i da povreda koju je oštećeni zadobio nije prouzrokovana radnjom okrivljenog.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako član 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 4) u vezi člana 278. stav 1. ZKP i člana 511. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                              Janko Lazarević,s.r.