U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Zorana Agatonovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K. br. 1016/21 od 08.02.2023. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 360/23 od 02.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 12.03.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Zorana Agatonovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K. br. 1016/21 od 08.02.2023. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 360/23 od 02.10.2023. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u preostalom delu, ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K. br. 1016/21 od 08.02.2023. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, izrečena joj je uslovna osuda i to tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećenog i troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 360/23 od 02.10.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljene AA a presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 13K. br. 1016/21 od 08.02.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Zoran Agatonović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Naime, po stavu odbrane, u konkretnom slučaju se radi o delu malog značaja, u smislu člana 18. KZ, imajući u vidu stepen krivice okrivljene. U vezi sa iznetim, branilac navodi da ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja, stepen krivice okrivljene ne može biti visok, da su štetne posledice u vidu nastanka nemogućnosti održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem u potpunosti odsutne ili neznatne, te da ni opšta svrha krivičnih sankcija propisana članom 4. stav 2. KZ – suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom, ne zahteva izricanje krivične sankcije prema okrivljenoj, jer su okolnosti i način eventualnog izvršenja dela takvi da su i samim vođenjem krivičnog postupka prema okrivljenoj postignuti ciljevi specijalne i generalne prevencije, pri čemu posebno treba imati u vidu da se bar dva meseca pre nego što je javni tužilac podneo optužni akt protiv okrivljene, viđanje deteta sa ocem odvija bez ikakvih problema. U prilog ovakvog stava odbrane, branilac se poziva i na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 57/2021 od 18.03.2021. godine.

Po stavu Vrhovnog suda izneti navodi zahteva su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 18. Krivičnog zakonika, određeno je da „nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja“ (stav 1.) a da je delo „malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije“ (stav 2.) te da se „odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna“ (stav 3.).

U konkretnom slučaju, za krivično delo za koje je okrivljena AA optužena i osuđena - oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, a imajući u vidu opis radnje izvršenja krivičnog dela, po stavu Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta propisanog članom 18. KZ.

Naime, stepen krivice u konkretnom slučaju nije „nizak“, što je jedan od prvih uslova, nego je, imajući u vidu stepenovanje krivice na dva nehatna i dva umišljajna oblika, izvesno najviši i to u vidu direktnog umišljaja.

Takođe, nije ispunjen ni uslov u pogledu neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica. O ispunjenosti ovog uslova, u pogledu odsutnosti štetnih posledica, može se govoriti ukoliko je reč, između ostalog, o pokušaju krivičnog dela, a u ovom konkretnom slučaju, a kako to proizilazi iz spisa predmeta, okrivljena je onemogućavala izvršenje odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem – nije postupala po rešenju Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2. br. 1088/20 od 02.12.2020. godine, kojim je uređen način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta, BB, rođenog ...2016. godine sa oštećenim ocem VV pa tako nije predala maloletnog BB ispred zgrade gde stanuje oštećenom ocu VV i to dana 14.01.2021. godine, 23.01.2021. godine, 26.01.2021. godine, 28.01.2021. godine, 06.03.2021. godine, 09.03.2021. godine, 20.03.2021. godine, 23.03.2021. godine, 20.04.2021. godine, 22.04.2021. godine, 15.05.2021. godine, 18.05.2021. godine, 20.05.2021. godine i 29.05.2021. godine, a na način kako je to uređeno označenim rešenjem, te je delo samim tim svršeno i za isto je oglašena krivom, pa nema sumnje da su nastupile, svakako znatne, štetne posledice po pasivnog subjekta – maloletno lice, ali i drugog roditelja (oca) koji ima zakonska prava na održavanje ličnih odnosa sa svojom maloletnom deteom. Pri tome, pitanje neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica, sud ceni sa stanovišta ugroženosti ili stepena povređivanja zaštitnog dobra.

Na kraju, imajući u vidu i o kom krivičnom delu se radi, stepenu krivice, intenzitetu štetnih posledica po zaštitni objekat dela, nema sumnje da opšta svrha krivičnih sankcija, odnosno „suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom“, zahtevaju izricanje krivične sankcije u konkretnom slučaju, te tako nije ispunjen ni treći navedeni neophodni uslov iz člana 18. stav 2. KZ, a samim tim po stavu Vrhovnog suda, nema uslova za primenu instituta „delo malog značaja“ iz člana 18. KZ.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 18. KZ.

Ujedno, Vrhovni sud napominje da je prilikom odlučivanja imao u vidu i presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 57/2021 od 18.03.2021. godine, na koju se branilac u zahtevu poziva, ali nalazi da ista nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu, imajući u vidu da u redovnom postupku nije bilo utvrđeno isto činjenično stanje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima da iz dokaza koji je kao nesporan izveden na glavnom pretresu – izveštaj Policijske stanice Zemun od 21.12.2020. godine, nesporno proizlazi da se na sopstveni zahtev obaveštava AA da je VV prijavio policiji da mu 19.12.2020. godine nije predala dete radi viđanja po sudskim rešenjima o privremenoj meri, da je nakon dolaska policijske patrole obavljen razgovor sa AA, u kome je rekla da ne dozvoljava da otac preuzme dete, jer je dete bolesno i nalazi se u izolaciji, da je o tome policijskim službenicima pokazala lekarski izveštaj, da je o navedenom događaju obavešten dežurni zamenik javnog tužioca, koji se izjasnio da u navedenom događaju nema elemenata dela za koje se goni po službenoj dužnosti. U vezi sa iznetim, branilac zasniva i svoj stav da je okrivljena postupala u pravnoj zabludi, te da kod ovakvog dokaza sačinjenog upravo od strane državnih organa koji se bave otkrivanjem i gonjenjem učinilaca krivičnih dela, a koji je okrivljenoj uručen neposredno pre početka inkriminisanih termina, jasno da je isključena protivpravnost u njenom kasnijem postupanju, jer nije bila svesna zabranjenosti svoga dela.

Po stavu Vrhovnog suda, branilac, iako formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini iznosi svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim pravnosnažnim presudama i na drugačijim činjeničnim zaključcima zasniva i svoj stav da je okrivljena postupala u pravnoj zabludi, te da je isključena protivpravnost, a time i učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić