Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1343/14 od 28.11.2014. godine usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, između ostalog, i između ostalih, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog A.K. preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K br.3711/10 od 26.12.2013. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što je Apelacioni sud u Beogradu krivičnopravne radnje između ostalih okrivljenog A.K. opisane u pod tačkom 1 izreke za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 4. u vezi člana 33. KZ, dok je u preostalom delu između ostalih, žalba branioca okrivljenog A.K., odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.K., advokat N.Ž., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i povrede zakona iz člana 54. KZ sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine u celini ili delimično ili da ukine u celini ili delimično drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odluku i suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu sa nalogom da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači u celini ili delimično u delu odluke o krivičnoj sankciji ili da preinači samo odluku donetu u drugostepenom postupku, tako što će okrivljenog osuditi na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.K. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.K. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedena je povreda zakona, i to bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i povreda člana 54. KZ koje su učinjene u prvostepenom i drugostepenom postupku.

Navedene povrede međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovih razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.K.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                              Dragiša Đorđević, s.r.