Zakonski zastupnik maloletnih oštećenih – majka BB, radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućena je na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 broj 374/20 od 20.11.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog AA – advokata Đure Blagojevića, a presuda Osnovnog suda u Nišu K broj 699/19 od 21.08.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Đura Blagojević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1., stav 3., 4. i 5. ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da nižestepene presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA – advokat Đura Blagojević u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su i prvostepena i drugostepena presuda donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, obzirom da je sud bez zakonskog osnova izmenio optužbu bez ovlašćenja tako što je okrivljenom stavljeno na teret da je protivpravno postupao u periodu od 03.10.2014. godine do 2019. godine, dok je pravnosnažnom presudom oglašen krivim za protivpravno postupanje u periodu od 20.06.2016. godine do 27.02.2019. godine.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, isti navodi bili su predmet razmatranja Višeg suda u Nišu, koji je u drugom stepenu postupao po žalbi branioca okrivljenog, izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa kako je Viši sud u Nišu kao drugostepeni ove navode ocenio neosnovanim i na strani 2, stav 5. i 6. svoje odluke izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da prvostepenom presudom nije učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, to Vrhovni kasacioni sud na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje, prihvatajući ih u svemu kao pravilne.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što se u ostalom delu navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da „umanjenje protivpravne radnje, sud nije uzeo u obzir prilikom odluke o kazni ... niti je dao pravno valjane razloge“, kao i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, ukazivanjem da okrivljeni nije bio u mogućnosti da izdržava porodicu jer nije bio u radnom odnosu, izvodeći sopstveni zaključak da je očigledno da iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje svojoj maloletnoj deci. Nadalje, branilac u podnetom zahtevu polemiše i sa ocenom olakšavajućih i otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog prilikom odmeravanja kazne, te se dakle ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Đure Blagojevića u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić