Presudom Osnovnog suda u Subotici K 176/14 od 18.06.2015. godine, okrivljeni C.M., M.R., K.M. i T.Đ. oglašeni su krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi člana 126. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije za koje je okrivljenom C.M. izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok su okrivljenima M.R., K.M. i Đ.T. izrečene uslovne osude tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđene kazne zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo. Tom presudom odlučeno je da će se o troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno, posebnim rešenjem, dok je oštećeni M.M. na osnovu odredbe člana 258. stav 4. ZKP upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1287/15 od 16.12.2015. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Subotici preinačena je presuda Osnovnog suda u Subotici K 176/14 od 18.06.2015. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu prema okrivljenima C.M., M.R., T.Đ. i K.M., zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi člana 126. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS u vezi člana 22. OKZ, za koje su oglašeni krivim izrekao uslovne osude tako što im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i istovremeno odredio da se ovako utvrđene kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni C.M. u roku od četiri godine, a okrivljeni M.R., K.M. i T.Đ. u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo, dok su žalbe branilaca okrivljenih C.M., M.R., K.M., T.Đ. i okrivljenog M.K. lično odbijene kao neosnovane i pobijana presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branioci okrivljenog C.M., advokati O.R. i V.H. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu, odnosno da iste ukine i predmet vrati ''na ponovno odlučivanje'';

-branilac okrivljenog M.R., advokat M.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 2. ZKP i člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP osloboditi od optužbe;

-branilac okrivljenog M.R., advokat S.D., zbog povrede zakona iz člana 485. u vezi člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine u delu u kome se odnose na ovog okrivljenog i u tom delu predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem;

-branilac okrivljenog M.K., advokat S.P., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje uz zahtev da shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća;

-branilac okrivljenog T.Đ., advokat Đ.K., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će ovog okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati ''na ponovno odlučivanje''.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

-da su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih C.M. i T.Đ. neosnovani, a da su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih R.M. i M.K. nedozvoljeni.

Branioci okrivljenih C.M. i Đ.T., u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju da je pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu ovih okrivljenih iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu ne ukazuju zbog čega smatraju da delo za koje se optuženi gone nije krivično delo, a pobijajući označene pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branioci ovih okrivljenih, u istovetnim navodima zahteva ističu da ne postoji uzročna veza između radnji okrivljenih i nastupele posledice – smrti ošt. sada pok. R.M., zbog čega isti nisu mogli biti oglašeni krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi člana 126. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, stajući na pravno stanovište da bi se u radnjama okrivljenih C.M. i T.Đ. eventualno mogla steći zakonska obeležja krivičnog dela nesavesno lečenje bolesnika iz člana 126. stav 3. Krivičnog zakona Republike Srbije za koje je zaprećena kazna zatvora do jedne godine i u odnosu na koje krivično delo je shodno odredbama članova 103. tačka 7. i 104. tačka 6. Krivičnog zakonika nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pa kako je gonjenje ovih okrivljenih preduzeto nakon nastupanja ove pravne okolnosti, to su nižestepeni sudovi pobijanim presudama učinili i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi bića krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi stava 126. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim, a u ostalom, navode sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti okrivljenih C.M. i T.Đ., koji se odnose na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branioci ovih okrivljenih su isticali i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, dok je branilac okrivljenog T.Đ. navode koji se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, takođe isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na str. 10 poslednji pasus, str. 11 pasus prvi i drugi obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama ovih okrivljenih stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi člana 126. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u odnosu na koje nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Istovetnim navodima zahteva branilaca okrivljenih C.M. i Đ.T. kojima se osporava postojanje kauzaliteta između radnje ovih okrivljenih i nastupele posledice – smrti ošt. sada pok. R.M. posebno isticanjem da su sudsko- medicinski veštaci Sudsko-medicinskih odbora Fakulteta u Novom Sadu i Fakulteta u Beogradu saglasno naveli da i u slučaju da je preduzeto adekvatno lečenje, smrt se u ovom slučaju ne bi mogla sa sigurnošću isključiti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovih okrivljenih u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP na koje se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih C.M. i T.Đ. ukazuje ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih C.M. i T.Đ. nije upuštao.

Osim toga, branioci okrivljenog R.M., advokati M.S. i S.D. podneli su zahteve za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je branilac okrivljenog M.K., advokat S.P. podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, međutim, branioci okrivljenog R.M. u zahtevu ne ukazuju zbog čega smatraju da krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi člana 126. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije nije krivično delo, dok branilac okrivljenog M.K. u podnetom zahtevu ne ukazuje zbog čega smatra da je pobijanim presudama u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, a iz obrazloženja podnetih zahteva i navoda koji se svode na osporavanje utvrđenja nižestepenih sudova da su ovi okrivljeni svojim radnjama prouzrokovali nastupanje zabranjene posledice - smrt ošt. sada pok. R.M., po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u suštini se, polemisanjem sa ocenom dokaza od strane suda, osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac, shodno ograničenju njegovih prava pravima koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Kako branioci okrivljenog R.M. kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno navode povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok branilac okrivljenog M.K. samo formalno navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a u suštini ukazuju na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud ove zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih R.M. i M.K., ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog M.R., advokat S.D. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pravnosnažnim presudama povređena prava ovog okrivljenog zajemčena odredbama članova 32. i 33. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili ugrožavanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3. ZKP) ta povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i shodno odredbi člana 484. ZKP takva odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti.

Kako okrivljeni preko svog branioca uz podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti u delu u kome se pravnosnažne presude pobijaju iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP i ukazuje da je okrivljenom povređeno pravo na pravično suđenje, nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                    Dragiša Đorđević,s.r.