Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milan Stanojević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog ističe da, imajući u vidu da se oštećena BB unela u lice okrivljenom AA, koji je tom prilikom oštećenu udario po licu i da je ista izgubila ravnotežu i pala i tom prilikom zadobila prelom trtične kosti, očigledno proizilazi da je u odnosu na težu povredu okrivljeni postupao sa nehatom, a ne sa direktnim umišljajem kako se to navodi u izreci prvostepene presude. Po oceni branioca u konkretnoj situaciji je moglo doći samo do primene odredbe člana 121. stav 4. KZ, za koje je predviđena kazna zatvora do tri godine, pa je na ovaj način na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon na štetu okrivljenog.

Odredbom člana 121. stav 1. KZ je propisano da ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

U izreci pobijane presude Osnovnog suda u Čačku K br.116/21 od 28.10.2022. godine je navedeno da je okrivljeni AA „dana 27.08.2019. godine oko 17,00 časova u ..., na auto placu „Auto-BB“, vlasništvo oštećene BB, u uračunljivom stanju, sa direktnim umišljajem, svestan zabranjenosti svoje radnje, drugog teško telesno povredio, na taj način što je putničkim motornim vozilom marke „Škoda“, crne boje, registarske oznake ..., došao ispred auto servisa „EE“ u ..., u društvu brata GG i druga DD, kako bi sa oštećenom BB iz ..., raspravio zbog čega već danima ogovara njegovog oca ĐĐ koji se nalazio u pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora u Beogradu i kada se oštećena pojavila ispred placa zajedno sa suprugom VV koji je zaustavio vozilo ispred objekta, nakon što je izašla iz auta okrivljeni joj je prišao i upitao je zbog čega ogovara njegovog oca, što je ista negirala i unela se u lice okrivljenom AA, a on je u tom trenutku zatvorenom šakom udario u predelu lica, od kog udarca je oštećena izgubila ravnotežu i pala, usled čega je zadobila tešku telesnu povredu u vidu preloma trtične kosti i lake telesne povrede u vidu uganuća, istegnuća vratne kičme i površinsko oštećenje poglavine i nagnječno razdernu ranu gornje usne, čime je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da je okrivljeni na opisani način, u uračunljivom stanju, sa direktnim umišljajem, svestan zabranjenosti svoje radnje, drugog teško telesno povredio i to oštećenu BB, koju je okrivljeni zatvorenom šakom udario u predelu lica, od kog udarca je oštećena izgubila ravnotežu i pala, usled čega je zadobila tešku telesnu povredu. Na ovaj način su, u izreci presude navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika. Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da su u konkretnom slučaju ostvareni elementi krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 4. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Osporavanje utvrđenih činjenica nižestepenih sudova, a naime da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem, te iznošenje sopstvenog stava da je okrivljeni postupao sa nehatom predstavlja činjenično osporavanje, dakle ukazivanje na povredu člana 440 ZKP.

Takođe, u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, dajući ocenu nalaza i mišljenja sudskih veštaka dr Jasmine Trajković Obućine i dr Dragana Vugačića.

Povreda člana 440 ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić