Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Gorana Palića, advokat Marko Zdjelar, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi povredu zakona, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Palića je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja se ogleda u tome da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonito pribavljenom dokazu, odnosno na snimku sa CD-a koji je dostavljen policiji, a pribavljen je suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP koja uređuje dokaznu radnju pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi.

Identične navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude na strani 4 stav 3 dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da se ne radi o nezakonitom dokazu, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje. Osim toga, sam snimak sa bezbezdnosne kamere emitovan je na glavnom pretresu održanom 24.12.2019. godine, gde su stranke imale mogućnost da prigovore na autentičnost snimka ili eventualno način njegovog pribavljanja što nisu učinili, pa su navodi iz zahteva kojima se ističe da se radi o nezakonito pribavljenom dokazu ocenjeni kao neosnovani.

Dalje u podnetom zahtevu branilac ukazuje i na učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je po navodima branioca izvršena pogrešna pravna kvalifikacija krivičnog dela. Naime, okrivljenom je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika (KZ), iako je pribavljena imovinska korist u iznosu od 3.000,00 dinara, pa se po navodima branioca evidentno radi o krivičnom delu sitna krađa iz člana 210. KZ gde javni tužilac nema aktivnu legitimaciju da krivično goni okrivljenog. U prilog činjenice da nije pravilno utvrđena visina pribavljene imovinske koristi, branilac osporava nalaz i mišljenje veštaka koji je prilikom primene pogrešnog metoda obračuna u veštačenju doprineo pogrešnoj činjeničnoj i pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela.

Iznete navode, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, jer i ove navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je isticao i u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao je jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom (strana 4 stav 2 drugostepene presude) koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu člana 491. stav 2. ZKP i na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić