Protiv prvostepene presude blagovremeno su izjavili žalbe okrivljeni i njegov branilac.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1 br. 165/15 od 18.09.2015. godine preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je drugostepeni sud okrivljenom za krivično delo opisano pod tačkom 1 izreke utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca a za krivično delo opisano pod tačkom 2 izreke ostavio kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od dva meseca i primenom člana 60. stav 2. tačka 2. u vezi člana 64, 65. i 66. KZ okrivljenom izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno odredio da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Prvostepena presuda je u preostalom delu ostala neizmenjena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 1K br. 695/14 od 22.05.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1 br. 165/15 od 18.09.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.R., adv. Z.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to konkretno povrede odredbe člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da ukoliko nađe da postoje razlozi odluči u smislu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, a u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R., adv. Z.M., je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.R., u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to konkretno povredu člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, uz obrazloženje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Naime, prema stavu branioca okrivljenog reči koje je kritičnom prilikom okrivljeni „navodno“ uputio ovlašćenim službenim licima PU Zrenjanin „ko ste vi da vam ja dam ličnu kartu, obucite se dobro, videćete vi, radićete na severnom polu i biće vam hladno“, kao i reči „ti si pulen M., znam ko te je poslao, ne možete mi ništa ni ti ni on“, nemaju značenje „pretnje“, „pretnje na napad“ ili „vređanje“, niti su te reči mogle da spreče ovlašćena službena lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira, već se iste mogu okarakterisati samo kao nevaspitano ponašanje okrivljenog. Branilac nadalje ističe da snimanje policijskih službenika mobilnim telefonom okrivljenog nije radnja koja je zakonom zabranjena jer ne postoji zakon ili drugi propis koji izričito zabranjuje fotografisanje i snimanje policajaca na javnim mestima kada obavljaju službenu dužnost, pa i iz tog razloga smatra da ni snimanje policijskih službenika i zapisnika koje je okrivljeni vršio svojim mobilnim telefonom kritičnom prilikom, nije ugrozilo niti je omelo ili na bilo koji drugi način sprečilo da policajci obave poslove u okviru svoje nadležnosti, zbog čega se ta radnja okrivljenog po stavu branioca ne može poistovetiti činjenično sa kvalifikacijom krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Istaknute navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru propisano je da će se kaznom zatvora od šest meseci do tri godine kazniti ono lice koje uvredi, zlostavi, preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa ovlašćeno službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira.

Upućivanje uvredljivih reči, psovki i uvreda, pokušaj udaljenja sa lica mesta, opiranje okrivljenog prilikom obavljanja službene radnje provere identiteta od strane ovlašćenih službenih lica predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili odražvanje javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 1K br. 695/14 od 22.05.2015. godine, okrivljeni D.R. pod tačkom 1 izreke presude oglašen je krivim „da je dana 23.02.2014. godine ometao ovlašćena službena lica PU Zrenjanin u poslovima održavanja javnog reda i mira po planu akcije pojačane kontrole ugostiteljskih objekata u skladu sa planom centralne akcije pojačane kontrole ugostiteljskih objekata, nakon što se više službenih vozila PU Zrenjanin zaustavilo ispred pomenutog objekta, ... okrivljeni iz džepa izvadio mobilni telefon i počeo da snima policijske službenike koji su se nalazili ispred ugostiteljskih objekata, te nakon što mu je oštećeni policijski službenik PU Zrenjanin M.M. pokušao i od istog zatražio na uvid ličnu kartu, odbio da dâ, obrativši mu se rečima „neću da vam dam“, nakon čega se obratio oštećenim policijskim službenicima ... rečima „ko ste vi da vam ja dam ličnu kartu, obucite se dobro, videćete vi, radićete na severnom polu i biće vam hladno“, da bi nakon što je bio upozoren da će prema njemu biti upotrebljeno sredstvo prinude ukoliko odbije da dođe do policijskog službenog vozila to odbio i na taj način ometao ovlašćena službena lica u obavljanju poslova, da bi potom oštećeni policajac ... pokušao da ga uz tzv. „polugu“ savlada, pa je istoga odgurnuo u predelu grudi, ...“ a zatim dana 12.03.2014. godine, kako je to navedeno pod tačkom 2 izreke pravnosnažne presude, ometao ovlašćena službena lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanje javnog reda i mira i to oštećene policijske službenike SPI Zrenjanin ... koji su vršili redovnu kontrolu saobraćaja ... tako što im je prišao na metar držeći u desnoj ruci mobilni telefon i snimao ih, a kada mu je ovlašćeni policijski službenik ... zatražio na uvid ličnu kartu istu mu je predao oštećeni Š.M. ... ga upozorio da ne ometa radnju uklanjanja vozila, to je odbio da učini vređajući ih rečima „ti si pulen M., znam ko te poslao, ne možete mi ništa, ni ti ni on“, da bi potom oštećeni policijski službenik ušao u službeno vozilo PU Zrenjanin i počeo da piše zapisnik, dok je okrivljeni i njega vređao rečima „vi ste puleni M.“ i dok je oštećeni policajac pisao zapisnik u službenom vozilu, sve vreme je telefonom snimao zapisnik PU Zrenjanin u krupnom planu, odbivši da se skloni od službenog vozila, i na taj način ometao ovlašćenog u vršenju službene radnje ...“ čime je izvršio takođe krivično delo ometanje službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Zakonska definicija krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, prilikom određivanja radnje izvršenja ovog krivičnog dela, na kraju upotrebljava opisnu formulaciju prema kojoj ovo delo postoji ako se ovlašćeno službeno lice ometa u obavljanju poslova i „na drugi način“, što predstavlja faktičko pitanje koje sud rešava u svakom konkretnom slučaju.

Kako je okrivljeni D.R. prema izreci pravnosnažne presude postupajući na napred navedeni način ometao ovlašćena službena lica PU Zrenjanin, prilikom vršenja službenih radnji „vređanjem“ i „na drugi način“ s`obzirom na to da je istima kao što je to opisano u izreci prvostepene presude pod tačkama 1 i 2 upućivanjem reči „ko ste vi da vam ja dam ličnu kartu, obucite se dobro, videćete vi, radićete na severnom polu i biće vam hladno“ i „ti si pulen M., znam ko te je poslao, ne možete mi ništa ni ti ni on“ i pri tom sve vreme oštećene - policijske službenika esnimao svojim mobilnim telefonom dok su sačinjavali policijske zapisnike, ukazuje na to da je okrivljeni svojim ponašanjem otežavao vršenje - obavljanje poslova ovlašćenim službenim licima, za koje radnje je i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, pa su s`toga suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni neosnovanim.

S`toga, iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovana ukazivanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R. da je pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Imajući u vidu da je branilac okrivljenog na istu povredu iz člana 439. tačka 2. ZKP ukazivao i u postupku po redovnom pravnom leku, a drugostepeni sud iznete žalbene navode ocenio kao neosnovane, i u obrazloženju svoje presude na stranama 3 i 4 dao jasne i valjane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata kao pravilne, te na ove razloge, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                         Nevenka Važić, s.r.