Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 434/16 od 11.08.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 855/15 od 29.01.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Zvonar, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i da, shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Zvonara u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Zvonara, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, navodima da u izreci pravnosnažne presude nije opisan ni jedan oblik radnje izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, ukazivanjem da svako neobračunavanje poreza na dodatu vrednost ne predstavlja krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 229. stav 1. KZ propisano je, da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom onaj ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara.

Prema zakonskom opisu ovog krivičnog dela isto ima tri alternativno propisane radnje izvršenja i to:

-davanje lažnih podataka o zakonito stečenim prihodima, predmetima ili drugim činjenicama od značaja za utvrđivanje obaveze plaćanja poreza, doprinosa ili dažbina;

-neprijavljivanje zakonito stečenih prihoda, odnosno predmeta ili drugih činjenica koje su od uticaja na utvrđivanje obaveze plaćanja poreza, doprinosa ili dažbina;

-prikrivanje na drugi način podataka koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza.

Shodno citiranoj odredbi člana 229. stav 1. KZ, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA u kritičnom periodu preduzeo jednu od alternativno propisanih radnji izvršenja krivičnog dela u pitanju i to neprijavljivanje zakonito stečenih prihoda, zbog čega je po nalaženju ovoga suda, a suprotno navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim, a kako je opisano u izreci pravnosnažne presude, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ i pravilno je, po oceni ovoga suda, u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe u pravnosnažnoj presudi primenjen zakon koji se može primeniti.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je okrivljeni, kao vlasnik i zastupnik Preduzeća ''BB'' iz ..., po zaključenom ugovoru o ustupanju radnika Preduzeću ''VV'' koje je vlasništvo njegovog sina, a koja preduzeća su povezana pravna lica po vlasništvu i srodstvu, u periodu od 01.01.2012. do 31.01.2012. godine ispostavio 12 faktura na ime naknade za plate radnika i doprinose 16 radnika koji su prijavljeni u Preduzeću ''BB'' u ukupnom iznosu od 5.147.641,68 dinara, uz pismenu napomenu na svakoj fakturi da se ne obračunava porez na dodatu vrednost, s pozivom na član 25. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, te da je okrivljeni prema pismenim dokazima Poreske uprave Kragujevac i nalazu veštaka Gmitrovića i Radivojčevića blagovremeno podneo četiri poreske prijave, ujedno i blagovremeno prijavljujući prihode po navedenim fakturama Preduzeća ''BB'', kao i da upravo zbog toga što je okrivljeni kao ovlašćeni knjigovođa na ispostavljenim fakturama stavljao jasnu napomenu da se u konkretnom slučaju ne obračunava porez na dodatu vrednost s pozivom na član 25. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost obzirom da se ne radi o prometu robe i usluga, a Preduzeća ''BB'' i ''VV'' su povezana pravna lica, te da, u konkretnom slučaju i da je obračunat porez na dodatu vrednost po navedenim fakturama i plaćen, povezano pravno lice kome su takve fakture ispostavljene mogao bi porez na dodatu vrednost da koristi kao prethodni porez na dodatu vrednost i to kao odbitnu stavku, koji transparentan stav okrivljenog u celosti potvrđuje i nalaz i mišljenje veštaka Radivojčevića koji je u ovome naveo da je stav okrivljenog u knjigovodstvenom smislu tačan, zbog čega, sledstveno iznetom, okrivljeni nije preduzeo ni jedan od tri alternativno utvrđene radnje izvršenja krivičnog dela u pitanju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju predmetnog krivičnog dela.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Zvonara nije upuštao.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                            Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić