Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 806/2019 od 23.10.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Aleksandra Atanaskovića, a presuda Višeg suda u Nišu K br. 10/18 od 21.05.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Aleksandra Atanaskovića, advokat Snežana Mitrović, zbog povrede zakona i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači presudu Višeg suda u Nišu i Apelacionog suda u Nišu, te okrivljenog Aleksandra Atanaskovića oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ ili da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz dalji predlog da branilac bude obavešten o održavanju sednice veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima našao:

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac u zahtevu ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitim dokazima i to:

- potvrdi 03/28/1/2/5 br. PU 2577/17 od 26.10.2017. godine kojom je od Aleksandra Atanaskovića oduzet biljni materijal nalik na marihuanu, neto mase 0,9 grama, 0,56 grama i 6,77 grama, koju je on potpisao a koja potvrda je rezultat nezakonitog pretresa njegovog stana izvršenog bez naredbe suda, suprotno odredbi člana 158. ZKP, jer okrivljeni nije slobodnom voljom dao saglasnost za pretres bez naredbe suda kako je to konstatovano u zapisniku o pretresanju, već je prema njemu upotrebljena sila od strane ovlašćenih službenih lica koja su vršila pretres;

- potvrdama o privremenom oduzimanju predmeta od AA, BB i VV jer su rezultat pretresanja stana i drugih prostorija obavljenih danju, bez naredbe suda iako je bilo mogućnosti da se naredbe pribave a o ovim pretresima nije podnet izveštaj sudiji za prethodni postupak koji je trebao da oceni da li su ispunjeni uslovi za pretresanje;

- iskazu svedoka AA, vanbračne supruge okrivljenog BB koji je presudom donetom na osnovu prihvaćenog sporazuma o priznanju krivičnog dela, oglašen krivim i osuđen da je u saizvršilaštvu sa okrivljenim Aleksandrom Atanaskovićem izvršio predmetno krivično delo, koja je pre zaključenja sporazuma na zapisniku pred Višim javnim tužiocem prihvatila privilegiju nesvedočenja protiv svog vanbračnog supruga u smislu člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP a u postupku protiv okrivljenog Aleksandra Atanaskovića nije upozorena u smislu člana 94. stav 3. ZKP iako po odredbi stava 4. istog člana ima pravo da uskrati svedočenje i protiv njega;

- iskazu okrivljenog BB datom u svojstvu svedoka iako on nikada nije bio ispitan u tom svojstvu a njegov iskaz dat u svojstvu osumnjičenog pred Višim javnim tužiocem, nije pročitan na glavnom pretresu;

- uvidu u sporazum o priznanju krivičnog dela koji je okrivljeni BB zaključio sa Višim javnim tužiocem u Nišu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Suprotno navodima zahteva da je zbog primene sile (šamara) okrivljeni Aleksandar Atanasković dao saglasnost za pretresanje njegovog stana bez naredbe suda, sam okrivljeni nije osporio davanje saglasnosti za pretres slobodnom voljom niti je osporio pronađenu i oduzetu količinu opojne droge već je istakao da je prema njemu primenjena sila (šamar) nakon što je lišen slobode a radi iznuđivanja priznanja da je izvršio krivično delo u pitanju. Dakle, potvrda o privremenom oduzimanju predmeta od okrivljenog Aleksandra Atanaskovića je nastala kao rezlutat zakonitog pretresa stana ovog okrivljenog bez naredbe suda, po odredbama člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP (uz saglasnost držaoca stana).

Nadalje, potvrda o privremenom oduzimanju predmeta od AA, rezultat je zakonitog pretresa stana BB u ..., ulica ..., izvršenog na osnovu naredbe suda broj Kpp Pov 840/17 od 25.10.2017. godine, u situaciji kada se u stanu nije nalazio BB već AA kao držalac stana. Dakle, pretres je u svemu izvršen u skladu sa odredbama člana 156. i 157. ZKP. Isto tako i potvrde o privremenom oduzimanju predmeta od BB i VV rezultat su zakonito izvršenog pretresa stana i drugih prostorija ovih lica bez naredbe suda a sve u smislu člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, jer su ova lica dala saglasnost za ovakav pretres. Tvrdnja branioca okrivljenog da je za ove pretrese izvršene u dnevnim uslovima postojala mogućnost za pribavljanje naredbe za pretres, u datim okolnostima je bez uticaja na zakonitost pretresa neposredno, odnosno posredno na zakonitost navedenih potvrda o privremenom oduzimanju predmeta. Činjenica da ovlašćena službena lica nisu u konkretnom slučaju postupila u smislu člana 160. ZKP, tj. o pretresu bez naredbe suda nisu podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak, predstavlja postupanje suprotno ovoj zakonskoj odredbi ali to ne čini zapisnike o pretresanju i potvrde o privremenom oduzimanju predmeta proistekle iz tih zapisnika, nezakonitim dokazom jer ZKP ne propisuje da se usled ovog propusta na navedenim dokazima (i zapisniku i potvrdama) ne može zasnivati presuda (apsolutno nezakonit dokaz) već se radi o relativno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 160. ZKP, koja nije od uticaja na zakonitost ovih dokaza.

Osnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da svedok AA kao vanbračna supruga osuđenog BB predstavlja lice koje u smislu člana 94. stav 4. ZKP ima osnova da u konkretnom slučaju uskrati svedočenje i prema okrivljenom Aleksandru Atanaskoviću, zbog čega je obaveza suda da je o tome upozori a prema odredbi člana 94. stav 3. ZKP, što sud nije učinio već je bez upozorenja saslušao kao svedoka i između ostalog na njenom iskazu zasnovao presudu, iako se prema odredbi člana 95. stav 4. ZKP, se na takvom iskazu ne može zasnivati sudska odluka.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iako se radi o nezakonitom dokazu, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer ova procesna povreda neće postojati ukoliko je s`obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda. Naime, u konkretnom slučaju pravnosnažna presuda u suštini se zasniva na iskazu okrivljenog BB datom pre zaključenja sporazuma o priznanju krivičnog dela, potvrdama o privremenom oduzimanju predmeta, nalazima i mišljenjima saslušanih veštaka o veštačenju bioloških tragova i dr, na osnovu kojih dokaza je očigledno da bi i bez iskaza ovog svedoka (koji nema neposrednih saznanja o samom krivičnom delu) bila doneta ista presuda.

Nadalje, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti pravnosnažna presuda zasniva se na dokazima izvedenim na glavnom pretresu i to iskazu osumnjičenog BB datom pred Višim javnim tužiocem u Nišu 28.10.2018. godine, u koji zapisnik je izvršen uvid na glavnom pretresu održanom 13.05.2019. godine, te na presudi Višeg suda u Nišu Spk br. 59/17 od 06.12.2017. godine čija sadržina je predočena prisutnima na istom glavnom pretresu. Pri tome sud nije izvršio uvid u sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen između okrivljenog BB i Višeg javnog tužioca u Nišu, kako to branilac neosnovano ističe u zahtevu niti je na tom dokazu zasnovana pravnosnažna presuda.

Činjenica da i prvostepeni i drugostepeni sud u jednom delu obrazloženja svojih presuda navode da su cenili iskaz svedoka BB, nije od uticaja na zakonitost ovog dokaza jer je nesumnjivo da se radi o iskazu osumnjičenog koji je u smislu člana 406. stav 5. ZKP zakonito izveden na glavnom pretresu.

U odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u zahtevu se navodi da izreka pravnosnažne presude ne sadrži elemenat krivice - uračunljivost tj. da je okrivljeni postupao u stanju smanjene uračunljivosti kao i bitan elemenat krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, tj. da se radi o „neovlašćenoj proizvodnji i uzgajanju opojne droge“.

Izneti navodi ocenjeni su kao neosnovani, budući da se uračunljivost kao elemenat krivice pretpostavlja i nije ju potrebno posebno utvrđivati osim u slučaju sumnje u pogledu uračunljivosti. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je okrivljeni postupao u stanju smanjene uračunljivosti, dakle da je uračunljiv, no to nije nepohodno navesti u izreci presude već u razlozima, kao što je i učinjeno u konkretnom slučaju.

Nadalje, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, izrekom pravnosnažne presude (strana 2 stav 1) utvrđeno je da je okrivljeni neovlašćeno proizveo opojnu drogu bliže navedenu u izreci presude, dakle utvrđeno je postojanje ovog bitnog elementa krivičnog dela u pitanju, zbog čega su neosnovani navodi zahteva da je pravnosnažnom presudom povređena odredba člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je kao neosnovane ocenio i navode zahteva za zaštitu zakonitosti da je pravnosnažnom presudom povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP time što su radnje okrivljenog pravno ocenjene kao neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ umesto kao krivično delo iz člana 246. stav 2. KZ.

Naime, neosnovani su navodi branioca da su stabljike marihuane bile u vegetaciji i da se zbog korišćenja u izreci presude izraza „uzgajanje“ može raditi samo o uzgajanju ove opojne droge a ne o njenoj proizvodnji te da se samim time i radi o krivičnom delu iz člana 246. stav 2. KZ. Ovo s`toga što je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je okrivljeni zajedno sa BB proizvodio opojnu drogu, tako što je „istu uzgajao u veštačkim uslovima do postizanja biološke zrelosti, zatim ubirao plodove i sušio“ (strana 3 stav 1 prvostepene presude) što znači da je nakon okončanja perioda uzgajanja - ubiranjem plodova i sušenjem biljke dobio novi proizvod tj. proizveo opojnu drogu, kako je to pravilno našao sud te u skladu s`tim ove radnje i pravilno pravno ocenio kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Mila Ristić, s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić