U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Lepojevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-221/20 od 30.09.2020. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-14/21 od 19.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 09.03.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Lepojevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-221/20 od 30.09.2020. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1-14/21 od 19.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-221/20 od 30.09.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koja mu je sud, prethodno utvrdio pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 3 meseca, a potom, primenom odredaba o sticaju utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremeno odredio da se ista neće izvršti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1-14/21 od 19.01.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-221/20 od 30.09.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Lepojević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama pogrešno primenjen zakon, jer je okrivljeni oglašen krivim da je krivično delo iz člana 194. stav 1. KZ učinio kao deda prema svojoj unuci, a da unuka – unuk nema svojstvo člana porodice u smislu člana 112. tačka 28) Krivičnog zakonika, ali da nižestepeni sudovi, iako pravilno zaključuju da u odredbi člana 112. tačka 28) KZ unuk nije izričito naveden kao član porodice, pogrešno tumače da i unuk treba da uživa zaštitu kao član porodice, jer takvu zaštitu ima deda, pa da se ta odredba ima šire tumačiti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Kragujevcu je u svojoj presudi našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude na strani tri, stav četiri, dao dovoljne i jasne razloge (prihvatajući u potpunosti razloge kao pravilne, koje je prvostepeni sud naveo na strani osam svoje presude), koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljenog navodi i da je u pogledu drugog krivičnog dela, okrivljeni oglašen krivim za sve zakonske alternativne radnje izvršenja sa svim zakonskim posledicama ugroženog spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja svoje snahe kao člana porodice. Međutim, osporavajući činjenične zaključke suda, branilac je ukazao i da je okrivljeni „kao iznemogli starac“, zamahnuo letvom i udario samo u dršku četke svoje snahe, zbog čega ova radnja (kada ne dođe do telesnog kontakta učesnika sukoba i kada objektivno ne mogu da nastupe propisane zakonske posledice), po stavu odbrane, nije radnja krivičnog dela, koja se može upodobiti trajnom glagolu. Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, a koja povreda zakona ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić