Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.N. – advokat P.R. zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 55/2014) propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona tačno i konkretno sastoji.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. ZKP, pri čemu ne precizira koja konkretno tačka stava 2. člana 438. ZKP je u pitanju, već samo navodi „da se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati“, a što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što branilac dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje jasno i precizno na kojim to tačno nezakonitim dokazima se zasnivaju pobijane presude i zbog čega su isti nezakoniti. Naime, branilac okrivljenog suštinski u obrazloženju zahteva samo osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da u toku krivičnog postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni M.N. izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim i osuđen, jer ne postoji ni jedan dokaz da je okrivljeni sadio biljku kanabis, održavao je, brao i sušio, pa samim tim niti da je istu proizvodio, obzirom da navedeno nije potvrdio ni jedan od saslušanih svedoka, a po zapisniku o oduzetim predmetima nađena količina ... koja je suva i sa tragovima buđi očigledno potiče iz nekog ranijeg perioda, pri čemu veštak nije veštačio 4 cele sasušene biljke kanabis kako mu je to naloženo naredbom istražnog sudije, već samo list i cvasti koje je policijski službenik M.P. lično, bez prisustva svedoka, skinuo sa biljki nađenih prilikom pretresa, spakovao u kesu i dostavio veštaku, zbog čega ostaje sporno da li su biljke koje su oduzete prilikom pretresa imale zakonom predviđenu količinu psihoaktivne materije THC da bi se moglo utvrditi da postoji krivično delo za koje se okrivljeni tereti, tako da je po mišljenju odbrane sud krivicu okrivljenog zasnovao na pretpostavkama, a ne na nesumnjivo utvrđenim činjenicama, a što sve u bitnom predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu dokaza u pravnosnažnim odlukama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude suštinski pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.N. – advokata P.R. na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                Vesko Krstajić,s.r.