Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 291/15 od 30.11.2015. godine, delimično je usvojena žalba okrivljenog N.T.P. i njegovog branioca adv. R.M. i preinačena presuda Osnovnog suda u Kruševcu 7K 4477/10 od 22.04.2015. godine samo u pogledu odluke o kazni tako što je Viši sud u Kruševcu okrivljenog zbog krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, dok je žalba okrivljenog i njegovog branioca u preostalom delu odbijena kao neosnovana a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog N.T.P., adv. R.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, u celini ili delimično ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili pak iste preinači u smislu navoda zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Branilac okrivljenog N.T.P., u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretnu učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, jer je okrivljeni oglašen krivim za isto delo za koje je već ranije kažnjen presudom Prekršajnog suda u Kruševcu Pr 14134/10-2 od 23.09.2010. godine, koja ima karakter „krivične odluke“ i odnosi se na potpuno isti činjenični opis kritičnog događaja.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede zakona kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog postojanja okolnosti (pravnosnažno presuđena stvar) koja trajno isključuje krivično gonjenje, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani.

Ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljeni i njegov branilac isticali su već u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na stranama 3 i 4 obrazloženja, dao jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na iste upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Kako je prema tim razlozima drugostepene presude, činjenični opis krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanje javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, koje je predmet optužbe u ovom krivičnom postupku, različit u pogledu radnji izvršenja kao obeležja tog krivičnog dela u odnosu na činjenični opis prekršaja u označenoj prekršajnoj presudi, to se bez osnova u zahteu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                              Vesko Krstajić, s.r.