Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Stojanović, zbog povreda zakona iz člana 84, 16. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu – CD-u koji sadrži video zapis sa kamera prodajnog objekta oštećenog „H & M“ u Zrenjaninu od 14.01.2020. godine, sa obrazloženjem da u spisima predmeta ne postoji naredba suda za pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, u smislu člana 152. stav 3. ZKP, niti je takva naredba izdata od strane javnog tužioca. Pri tome, policija, o preduzimanju radnje pretresanja spornog CD-a koji sadrži video zapis nije obavestila javnog tužioca. Branilac u zahtevu, dalje navodi da je neprihvatljiv stav drugostepenog suda da predmetne kamere nadziru javne površine odnosno objekte, s obzirom da je u konkretnom slučaju upravo suprotno, iste nadziru prostor u privatnoj svojini, a sporni CD je dostavljen policiji od strane oštećenog, koji je privatno lice.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je Policijska uprava u Zrenjaninu, pošto je ovlašćeno lice oštećenog prijavilo da je dana 14.01.2020. godine od strane NN lica izvršena krađa garderobe iz označenog objekta, o događaju obavestila Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu i dana 24.02.2020. godine protiv NN lica podnela krivičnu prijavu Ku 317/20 zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ. Nakon što je policija operativnim radom utvrdila da postoje osnovi sumnje da je okrivljeni AA učinio predmetno krivično delo Osnovnom javnom tužiocu u Zrenjaninu je od strane PU u Zrenjaninu dostavljen izveštaj Ku 317/20 od 09.04.2020. godine, kao dopuna krivične prijave od 24.02.2020. godine, i uz izveštaj je dostavljen i CD sa video zapisom učinjenog krivičnog dela. U dokaznom postupku na glavnom pretresu izvršeno je izvođenje dokaza reprodukcijom snimka video nadzora dostavljenog na CD zapisu.

Prema odredbi člana 286. stav 1. ZKP, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Vrhovni sud nalazi, a suportno navodima zahteva, da sigurnosne kamere ne predstavljaju uređaj za automatsku obradu podataka niti opremu na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, pa samim tim policija nije preduzela dokaznu radnju pretresanja iste, već je obavljen pregled sadržaja prethodno izuzetog video zapisa snimka nadzornih kamera iz objekta oštećenog, pa su samim tim ocenjeni kao neosnovani navodi da je za tu radnju, u smislu člana 152. stav 3. ZKP, bila neophodna naredba suda.

Pri tome se, po oceni ovog suda u konkretnom slučaju radi o predmetu koji je pribavljen od strane policije preduzimanjem potrebnih mera da se pronađe učinilac i obezbede tragovi krivičnoa dela u okviru ovlašćenja iz člana 286. stav 1. ZKP, o čemu je javni tužilac obavešten dostavljanjem CD-a sa video snimkom uz citirani izveštaj kojim je dopunjena krivična prijava. Prema tome, po nalaženju ovoga suda, video zapis snimka sa nadzorne kamere predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose i kao takav se može izvesti kao dokaz u krivičnom postupku, jer je u pitanju CD na kome se nalazi snimak zabeležen sigurnosnim kamerama koje su postavljene radi zaštite bezbednosti ljudi i imovine, koje nadziru javne površine, odnosno objekte ili prostor, s obzirom na to da se, u konkretnom slučaju radi, o snimku sigurnosnih kamera iz trgovinskog objekta oštećenog, koji se nalazi u tržnom centru gde je učinjeno predmetno krivično delo.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni sud nalazi da predmetni CD sa video zapisom, predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i da se samim tim na istom presuda može zasnivati, iz kojih razloga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljeno u zahtevu, dalje, ukazuje da je sud navedeni video zapis pogrešno ocenio i da se na osnovu istog ne može utvrditi da je okrivljeni učinio predmetno krivično delo, kojim navodima branilac pravnosnažnu presudu osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu ukazuje i na nerazumljivost izreke presude, odnosno povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, i pri tom navodi da su razlozi presude u pogledu visine štete koja je naneta oštećenom, nejasni i nedovoljni, čime je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić