Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocima okrivljenih LJ.S. i M.M., advokatima T.M. i M.J., shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 1048/14 od 20.02.2015. godine je osnovan.

Naime, pobijanom prvostepenom presudom, a koja je u potpunosti potvrđena pobijanom presudom Apelacionog suda u Nišu, prema okrivljenima je na osnovu člana 85. KZ i na osnovu člana 229a stav 4. KZ izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja dužnosti odgovornog lica u pravnom licu u trajanju od jedne godine od pravnosnažnosti presude.

U vreme izvršenja, krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku bilo je propisano Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i za oblik koji se okrivljenima stavlja na teret bila je propisana kazna zatvora od jedne do deset godina i novčana kazna, kao i izricanje mere bezbednosti zabrane vršenja samostalne delatnosti poziva, delatnosti ili dužnosti od jedne godine do pet godina. Nakon izvršenja krivičnog dela zakon je izmenjen više puta, pa je u periodu od 11.09.2009. godine do 31.12.2012. godine krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku bilo propisano članom 229a Krivičnog zakonika gde je u stavu 4. tog člana bilo predviđeno da će se preduzetniku i odgovornom licu u poreskom obvezniku za krivično delo iz st. 1. do 3. ovog člana izreći mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od jedne do pet godina. Nakon toga došlo je do izmena člana 229a KZ koje se primenjuju od 01.01.2013. godine, a izmene se ogledaju u tome što je stav 4. člana 229a KZ koji je važio do 31.12.2012. godine brisan.

Odredbom člana 5. stav 2. KZ, koja reguliše vremensko važenje krivičnog zakonodavstva, je propisano da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Kako je prvostepena pobijana presuda doneta 02.04.2014. godine, a drugostepena pobijana presuda doneta 17.09.2014. godine, dakle nakon izmena člana 229a KZ, koji se primenjuje od 01.01.2013. godine i u kojem nije predviđeno obavezno izricanje mere bezbednosti zabrane vršenja poziva delatnosti i dužnosti, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama došlo do povrede člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika, jer nižestepeni sudovi nisu u konkretnom slučaju primenili zakon koji je najblaži za učinioce predmetnog krivičnog dela, budući da je prema okrivljenima upravo na osnovu člana 229a stav 4. KZ, a koji stav je brisan i ne primenjuje se od 01.01.2013. godine, kao obavezna izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja dužnosti odgovornog lica u pravnom licu.

Imajući u vidu sve navedeno, a kako članom 229a KZ koji je važio u vreme presuđenja, nije bilo propisano obavezno izricanje mere bezbednosti zabrane vršenja poziva delatnosti i dužnosti, već se ova mera shodno članu 85. KZ može fakultativno izreći, to je pobijanim pravnosnažnim presudama, po oceni ovog suda, povređen krivični zakon i to član 5. stav 2. Krivičnog zakonika, a u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenih, zbog čega su pobijane pravnosnažne presude morale biti ukinute i predmet vraćen Osnovnom sudu u Nišu na ponovnu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                    Janko Lazarević,s.r.